Izvor: Politika, 12.Dec.2011, 23:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Neposlušni” Evropski savet
Osim u slučaju Srbije, šefovi država ili vlada EU 9. decembra nisu poslušali Evropsku komisiju ni kad je reč o Crnoj Gori i Makedoniji
Sednica Evropskog saveta održana u minuli petak, na kojoj Srbiji nije dodeljen status kandidata, ostaće upamćena i po „neposlušnosti” šefova država ili vlada zemalja EU. Iako je uobičajeno da savet sluša mišljenje Evropske komisije, to se ovoga puta nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dogodilo.
Nikola Jovanović, urednik časopisa „Izazovi evropskih integracija”, za naš list objašnjava da „gotovo ni u jednom slučaju koji se 9. decembra našao na dnevnom redu saveta politička odluka nije bila identična mišljenju komisije”. Pored toga što savet nije prihvatio preporuku EK u vezi sa Srbijom, Crna Gora je, za koju je komisija rekla da može da počne pregovore o članstvu, dobila dva dodatna kriterijuma – borba protiv organizovanog kriminala i korupcija – koje treba da ispuni u narednih šest meseci. Komisija je, takođe, rekla da Makedonija treba da počne pregovore o članstvu, ali je, zbog Grčke, politička odluka na nivou Saveta ministara i Evropskog saveta izostala.
„Izuzetno je komplikovan kontekst u kojem se odvija aktuelni proces proširenja”, konstatuje Jovanović i ukazuje da je taj proces usporen i veoma politizovan.
Evropski savet obično uvažava mišljenje komisije, i to, kako kaže naš sagovornik, iz dva razloga. Prvi, što se svi trude da evropske institucije budu u harmoniji, pa ako jedna institucija nešto predloži onoj drugoj, to ona poštuje i usvaja. Drugi razlog je taj što komisija, u poslednjoj fazi izrade preporuke, uvek konsultuje i države članice, tako da „EK uvek predloži nešto za šta misli da će imati političku prođu, odnosno ono što može da bude osnova za politički konsenzus”.
Tako se do ovog decembarskog samita saveta pamte samo dva primera u kojima je ovo telo postupilo suprotno stavovima komisije. Bilo je to u slučaju Grčke i Slovačke.
Povodom grčke molbe za članstvo, EK je, u januaru 1976. godine, izašla sa negativnim mišljenjem, ocenivši da postoje problemi u primeni Sporazuma o pridruživanju, posebno u oblasti poljoprivrede, konkurencije i državnih subvencija. Stoga je predložila duži pretpristupni period, kako bi se Grčka pripremila za preuzimanje obaveza koje proizilaze iz članstva.
Evropski savet je, kako tvrde poznavaoci ovih zbivanja, pre svega iz političkih razloga, odbacio ovu preporuku EK, što je bio presedan u istoriji evropske integracije i započeo pregovore o članstvu sa Grčkom. Apel tadašnjeg grčkog premijera Karamanlisa vladama devet država EU, a posebno Francuskoj i Nemačkoj, imao je, takođe, važnu ulogu, pa je Grčka 1. januara 1981. godine postala deseta članica Evropske zajednice.
Kad je reč o Slovačkoj, komisija je, u julu 1997. godine, dala negativno mišljenje. Ukazavši na nedostatke u funkcionisanju demokratije, ocenila je da zemlja ne ispunjava političke kriterijume za članstvo u EU. Između ostalog, navela je da slovačka vlada ne poštuje nadležnosti drugih institucija u zemlji, da su potrebni dodatni napori u vezi sa nezavisnošću sudstva i u borbi protiv korupcije, a zatraženo je i poboljšanje položaja mađarske manjine i Roma.
Nakon smene režima Vladimira Mečijara, 1998. godine, Slovačka je bila predviđena za drugi krug proširenja. Ali posle najave zatvaranja dve zastarele nuklearne elektrane kao i ispunjavanja političkih kriterijuma, našla se u prvom krugu država kandidata za proširenje. Na sastanku Evropskog saveta u decembru 1999. godine doneta je odluka o otpočinjanju pregovora, a punopravna članica EU postala je 1. maja 2004.
B. Čpajak
objavljeno: 13.12.2011.
