Izvor: Blic, 11.Avg.2010, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemoguća misija
„Obezbeđivanje podrške rezoluciji Srbije u Generalnoj skupštini UN graniči se sa nemogućom misijom.“ Reči su ovo ministra spoljnih poslova Srbije, istog onog koji je potrčao da tu rezoluciju doturi Ban Ki Munu, pre nego što je obavio valjane konsultacije sa članicama EU, SAD i drugim zemljama čiju smo podršku, valjda, očekivali.
Ministar nas sad ubeđuje da Generalna skupština i nije toliko važna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i da čak iako izgubimo (a sva je prilika da hoćemo) imamo jako uporište u Savetu bezbednosti gde su uz nas Rusija i Kina.
Svaka zemlja i njena vlada imaju pravo da osmišljavaju svoju politiku. Pre dve godine, u razgovoru sa jednim stranim diplomatom, upitao sam ga da li zna koja je strategija srpske diplomatije. „Sigurni smo da postoji, ali ne možemo da provalimo o čemu se radi." Slične odgovore dobijao sam i tokom devedesetih kada su stranci verovali da Milošević ima neku širu viziju. Njihov problem je bio taj što su Srbiju, i tada i sada, posmatrali kao normalnu, uređenu državu. Ono što oni ne mogu da shvate jeste to da se kod nas sve svodi na lično.
Sateran u škripac, srpski ministar spoljnih poslova povlači brzoplete korake kojima želi da ućutka kritičare kod kuće i u inostranstvu. Politika u kojoj je lični interes ispred državnog nikada nije dala rezultate. Nije narod uzalud rekao da što je brzo, to je i kuso.
.jpg)
