Izvor: Politika, 02.Mar.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemački plan podelio EU
Velika Britanija i Češka Republika su jedine članice EU koje nisu potpisale sporazum namenjen sprečavanju gomilanja dugova
Od našeg specijalnog izveštača
Brisel – Nemačka vizija kako naterati zemlje članice Evropske unije na budžetsku obazrivost juče je i formalno podelila evropsku porodicu naroda. Drugog dana samita u Briselu, šefovi država i vlada 25 članica EU potpisali su sporazum namenjen sprečavanju gomilanja dugova u zasad >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sedamnaestočlanoj evrozoni, dok su premijeri Velike Britanija i Češke Republike odbili da potpišu ugovor.
Lideri evrozone se nadaju se da će im ovaj ugovor o stabilnosti, koordinaciji i upravljanju u ekonomskoj i monetarnoj uniji pomoći da prevaziđu dvogodišnju dužničku krizu i ujedno sprečiti da se Evropska monetarna unija ubuduće nađe u istom problemu.
Prema rečima predsednika Evropskog saveta i novooizabranog predsednika budućih samita evrozone Hermana van Rompaja, ovaj sporazum će obezbediti da, kako je rekao, ekonomska i monetarna unija konačno hoda na dve noge.
„Njegovi efekti biće duboki i dugoročni”, rekao je Van Rompaj, dodavši da će on pomoći da se izbegne „ponavljanje dužničke krize”.
U skladu sa željama Berlina, u tekst ugovora je uvršten i član koji zemlje, koje ratifikuju ugovor, obavezuje da u svoje nacionalno zakonodavstvo uključe pravila o balansiranim državnim budžetima. Ovo takozvano zlatno pravilo predviđa da zemlje ne smeju da imaju budžetski deficit veći od od tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), javni dug mora da bude ispod 60 odsto BDP-a, a strukturni deficit ograničen na 0,5 odsto BDP-a. U slučaju prekoračenja budžetskog deficita od tri odsto BDP-a, uvodi se automatska sankcija od 0,1 odsto BDP-a.
Prema ovom fiskalnom sporazumu, države koje ne unesu pravila o budžetskom deficitu i javnom dugu u svoje ustave ili zakone sa ustavnom snagom ili prekrše ta pravila biće izvedene pred Evropski sud pravde.
Analitičari primećuju da su glavne slabosti ovog ugovora to što je on praktično izvan glavne strukture EU, kao i da zemlju koja krši pravila pred Evropskim sudom pravde može da tuži samo neka druga država članica, što je uvek politički komplikovana odluka.
Iako su London i Prag odbili da pristupe ovom ugovoru, nemačka kancelarka Angela Merkel smatra da ovaj sporazum predstavlja snažan signal kako EU rešava krizu evrozone i govori o „političkoj ujedinjenosti Evrope” u budućnosti.
Samo će države koje su pristupile ovom fiskalnom sporazumu ubuduće dobijati pomoć iz Evropskog stabilizacijskog mehanizma, fonda u kojem zasad ima 500 milijardi evra i koji će od 1. jula biti namenjen zemljama evrozone koje se nađu u finansijskim poteškoćama.Inače, ministri finansija „dvadesetsedmorice” su juče na odvojenom sastanku doneli mere koje će omogućiti Grčkoj da dobije prve tranše novca iz drugog paketa finansijske pomoći.
Iako analitičari ocenjuju da je potpisani ugovor zapravo pobeda Angele Merkel, ona je na kraju samita bila veoma oprezna u pohvalama dostignutog, istakavši da to što se samit završio pre ponoći ne znači da je ovo bio jedan „običan samit”.
„Kao što su pokazale nedavne akcije Evropske centralna banke (davanje evropskim bankama rekordnih 600 milijardi evra trogodišnjih kredita uz niske kamatne stope), mi ne živimo u običnim vremenima, i smatram da je to važno reći. Nalazimo se u veoma, veoma krhkim vremenima, pri čemu su se vode smirile, ali mi još nismo izašli iz šume i potrebno je učiniti dalje korake”, bila je metaforična Merkelova.
Ugovor će u celini važiti u evrozoni, a mogu mu se pridružiti i zemlje koje nemaju evro. Određeno je da će stupiti na snagu kada ga ratifikuje najmanje 12 članica evrozone, a cilj lidera EU je da stupi na snagu 1. januara 2013. godine.
Jedino je Irska najavila da će ga ratifikovati na referendumu, ali i neuspeh tog referenduma neće omesti ostale države koje su mu pristupile jer će to samo onemogućiti Dablin ima pravo na pomoć iz Evropskog stabilizacijskog mehanizma.
Međutim, u diplomatskim krugovima u Briselu ovih dana se raspravljalo kako će za mnoge lidere EU ratifikacija sporazuma „kod kuće” biti veoma nezgodno pitanje koje neće proći bez političkih teškoća. Najverovatnije najveća nedoumica jeste kako će sve to uticati na političku situaciju i Francuskoj, gde je glavni protivkandidat predsednika Nikole Sarkozija na aprilskim predsedničkim izborima socijalista Fransoa Oland, koji je i te kako kritikovao ovaj sporazum. Prema Olandovom mišljenju, sporazum je trebalo da se mnogo više usmeri na ekonomski rast, a za njega je sporna i konkretna uloga Evropskog suda u procenjivanju da li su države prekršile pravila.
Kao da su hteli da razuvere Olanda, čelnici institucija EU i lideri država EU juče su najčešće isticali da su na samitu bili pre svega usmereni na to kako postići ekonomski rast.
„Ovo je bio samit koji nije bio fokusiran na upravljanje krizom, već na to kako postići (ekonomski) rast”, rekao je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, dodavši da potpisani sporazum dokazuje da „evro nije valuta samo nekih članica Evropske unije, već valuta cele EU”.
Da dešavanja na samitu i te kako utiču na nacionalne politike zemalja svedoči i to da je Sarkozi bio prinuđen da, odgovarajući na novinarsko pitanje šta planira u budućoj karijeri, otvoreno kaže da ne misli da ima „kvalitete da bude dobar predsednik Evropske komisije ili Evropskog saveta”, već da namerava da i dalje bude predsednik Francuske.
Nenad Radičević
objavljeno: 03.03.2012
