Izvor: Vesti-online.com, 17.Apr.2013, 12:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemačka sve plaća

Evropskoj uniji i dalje gori pod nogama kada je spas evra u pitanju, pa su usred goruće bankarske krize svi pogledi uprti i ruke ispružene ka onome ko ima najviše para. A to je, naravno, Nemačka. Njeni vredni, a štedljivi građani, ali i škrta država, uspeli su da tokom decenija stvore (i sačuvaju) blagostanje koje bi sada mnogi u zoni evra da "preraspodele", odnosno da posegnu za tim blagom ne hajući za žestoke otpore >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << u vrhu nemačke politike. Narod se i onako ne pita, osim u trenucima kada krene ka glasačkim mestima.

Slobodan Janković

Akcija koja bi Nemačku i njene stanovnike (dakle i strance koji su u njoj vredno radili i decenijama štedeli) mogla da košta više nego što u ovom času može i da se pretpostavi, uvijena je u celofan nekakvog "zajedničkog osiguranja uloga u bankama". Čuvar nemačkog trezora, ministar finansija Volfgang Šojble, oštro se suprotstavio ovakvim pokličima na nedavnom samitu u Dablinu, ali je tamo ostao usamljen. Uz njega je kod kuće kancelarka Angela Merkel, a pritisak na taj dvojac je sa svih strana zone evra sve veći, uz izgovor da vreme brzo curi i da se pomenuto osiguranje mora uvesti što pre. Koliko juče.

Argumenti pristalica pomenutog plana za osiguranje svih štednih uloga (ispod 100.000 evra) u svim bankama i svim zemljama unutar zone evra zapravo su pozivi da se "ujedine" nemačke štedne knjižice sa onima koji bi koliko sutra mogli da propadnu u finansijsku "crnu rupu". Drugim rečima, da nemački čamac spasava sve brodolomnike, a to nije ni realno ni pošteno.

U EU centrali u Briselu se i pored otpora Berlina uveliko radi na izradi odgovarajućih sporazuma kojima bi se ozvaničilo pomenuto "zajedništvo" u slučaju teških novčanih nevolja koje posle Kipra više nisu nekakva daleka budućnost.

Luksemburg je već viđen kao sledeće krizno žarište jer je finansijski sektor te državice u središtu Evrope - prenaduvan kao veliki mehur od sapunice. Tamo već decenijama radi više od 250 banaka, među kojima su i "ćerke" svih velikih svetskih bankarskih kuća. Luksemburški ministar finansija zato i forsira priču da "nema nikakvog smisla uvoditi nekakav zajednički finansijski nadzor nad bankama zone evra, ako istovremeno ne bude uvedeno i zajedničko evropsko osiguranje svih uloga".

S njim se slažu i Evropska centralna banka, evropski komesar Mišel Barnije, ali i nedavno izabrani šef evrozone, Holanđanin Jeren Dijselblom, koji se požalio medijima da se Nemačka "opire" zajedničkom osiguranju para koje štediše drže na računima.

Odgovor Berlina je nemački oštar i razložan, kad Volfgang Šojble uzvraća ovim predlagačima da je "zajedničko osiguranje štednih uloga moguće samo u slučaju da se prethodno izmene evropski ugovori, jer bi bez te pravne osnove - Savezni ustavni sud u Karlsrueu poništio kao suprotnu ustavnu odluku da i Nemačka ovo podrži".

Kao da ga nije čula, potpredsednica vlade Danske Margarete Vestager, izjavljuje da EU mora "što je pre moguće da pojača pritisak u uvođenju zajedničkog osiguranja uloga".

Od početka finansijske krize 2008. godine članice EU su ubacile 1,7 milijardi evra u spašavanje banaka, ali se ništa nije promenilo. Mnoge banke, posebno one u Francuskoj, ugroženije su danas nego pre četiri godine. One ne bi ni preživele da im Evropska centralna banka nije dozvolila da neograničeno štampaju novac.

Za kraj ovog osvrta - izjava Džordža Sorosa, vodećeg svetskog finansijskog mešetara, da bi Nemačka trebalo da napusti zonu evra ako ne prihvati evropske obveznice, odnosno ne garantuje svojim bogatstvom spas ostalima. Kažu da bi Merkelova, uz podršku Šojblea, mogla da na ovom predviđanju američkog "prognozera" zaista da sačini odgovarajući Plan B. Ako napusti evro, bio bi dosledan i naredni korak - da izađe i iz Evropske unije.

Nastavak na Vesti-online.com...