Izvor: Politika, 01.Feb.2011, 23:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemačka će većinom ratifikovati SSP

Ako reforme budete sprovodili brzo, onda ćete brzo moći i da započnete pregovore o članstvu u Evropskoj uniji. – Neophodan održivi odnos između Srbije i Kosova pre članstva u EU

Nemačka će, po svemu sudeći, u martu ili aprilu, ratifikovati Sporazum o stabilizaciji Srbije i Evropske unije u Bundestagu, saznaje „Politika” od Mihaela >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Štibgena, izvestioca vladajuće poslaničke grupe CDU–CSU za evropska pitanja i člana Odbora za evropska pitanja nemačkog parlamenta.

Štibgen, koji je na čelu tročlane delegacije nemačkog parlamenta u zvaničnoj poseti Srbiji, pretpostavlja da će ovaj sporazum biti ratifikovan velikom većinom, „i to većom nego što je većina u vladajućoj koaliciji”.

Objašnjavajući da je ratifikacija SSP-a sa Srbijom prošla prvo čitanje u Bundestagu, a u Odboru za evropska pitanja već je dobila pozitivno mišljenje, Štibgen napominje da je sistem ratifikacije u Bundestagu komplikovan, ali i da nema nikakvih političkih prepreka za proces koji je u toku. Štibgen, u intervjuu „Politici” kaže: „Nemačka već dugi niz godina podržava Srbiju u približavanju EU. To možemo da vidimo i po tome što Nemačka pruža veliku bilateralnu pomoć, ali i pomoć preko fondova EU.”

Ukoliko mišljenje Evropske komisije o spremnosti Srbije za status kandidata bude u oktobru pozitivno, da li će u Nemačkoj biti problema prilikom razmatranja mišljenja EK?

Pozdravljamo to što je srpska vlada veoma brzo reagovala sa svojim Akcionim planom na Izveštaj EK o napretku i sada posmatramo u kojoj meri se realizuju najvažniji izazovi iz tog plana. U ovom trenutku, kažem načelno: mi smo za početak pregovora što je pre moguće. Međutim, suviše rani početak pregovora neće pomoći niti EU, niti Srbiji. I zbog toga mislim, na osnovu iskustva, da nije odlučujuće da li će početak pregovora o članstvu početi već ove, sledeće godine ili one posle. Ono što je odlučujuće jesu reforme koje u Srbiji još moraju da budu sprovedene. A one moraju da budu sprovedene, bez obzira na pregovore – zbog same zemlje. Ako te reforme budete sprovodili brzo, onda ćete sigurno brzo moći i da započnete pregovore.

Hoće li Srbija krajem godine dobiti status kandidata?

Mislim da je to moguće. Ali, ne bih sada mogao to da obećam.

Dakle, ne možete da obećate ni početak pregovora, istovremeno sa statusom kandidata, što bi Srbija želela da se dogodi?

Pretpostavka je da EK da svoj stav i da to preporuči.

Ukoliko to ona učini…?

Ako Komisija direktno predloži tako nešto – a Bundestag tako nešto u istoriji nikada nije odbio – onda ćemo o tome vrlo otvoreno diskutovati i sigurno doći do naše odluke.

Da li nova, duža procedura u Bundestagu, na osnovu Lisabonskog ugovora, ide u korist Srbiji ili na njenu štetu?

Sa ovim novim postupkom u stvari se ništa nije promenilo u tome. Što se tiče celokupnog pridruživanja, Nemačka je taj proces podržavala na jedan vrlo otvoren način. S tim što se sada – što je na zahtev Saveznog ustavnog suda Nemačke – mora povesti javna rasprava, na osnovu koje će Bundestag doneti odluku. Dok taj postupak nije postojao, odluku je donosila Savezna vlada, ali je znala da bi Bundestag neke takve stavove podržavao. Dakle, Nemačka, u međuvremenu, nije postala kritičnija, i dalje ostaje vrlo otvorena prema tom pitanju. Mogu da podsetimo i na to da je nemački Bundestag, što se tiče brojnih učlanjenja u EU, u proteklih nekoliko godina, uvek sa velikom većinom, od tri do četiri petine, davao saglasnost na ratifikaciju.

Kakvi su vaši utisci o reformama u Srbiji?

Naša, ali i moja lična, preporuka jeste da je jako važno da jedna zemlja te reforme i sprovede, da te reforme počnu da funkcionišu u celoj zemlji. Iz nekih drugih procesa učlanjenja stekli smo iskustva da suviše brzo donošenje zakona bez njihovog sprovođenja, nakon učlanjenja – a tu pominjem Bugarsku i Rumuniju – vodi do dodatnih problema. Otud se može postaviti pitanje da li je bilo povoljnije da se neko članstvo ostvarilo nekoliko godina kasnije.

Da li to, onda, znači da su uslovi za ulazak Srbije u EU stroži?

Iz prošlosti smo naučili i u Bundestagu insistiramo na tome da se ne napravi još jednom, kao sa Bugarskom i Rumunijom, dvostruki ugovor, da mi, onda, kao nacionalni parlament samo možemo da prihvatimo ili odbijemo ugovor. Na primeru Kipra smo, takođe, videli da nacionalna pitanja, pitanje odnosa sa susedima, pogranična pitanja, takođe, treba da budu rešena na takav način da ne ostanu nešto što ćemo preskočiti.

Sada moramo da pazimo da politička pitanja budu razrešena pre učlanjenja, na takav način da ne postanu kočnica za evropsku politiku. Još nešto: EU je danas mnogo dalje odmakla u svom funkcionisanju nego što je to bilo pre dvadeset godina.

Da li, stoga, mislite da Srbija treba da reši pitanje Kosova pre učlanjenja?

Jeste, to je široko rasprostranjeno mišljenje u nemačkom Bundestagu, pri čemu to ne znači da sve mora da bude razrešeno sto odsto. Ali, mora postojati održivi odnos između Srbije i Kosova pre članstva.

Srbija je, u ovom trenutku, potencijalni kandidat za EU. Da li se od nje očekuje da sprovodi spoljnu i bezbednosnu politiku EU?

Mi, naravno, posmatramo kako se Srbija ponaša i u pogledu tih pitanja. Primetili smo da je o dva pitanja, u vezi sa Mjanmarom i u vezi sa dodelom Nobelove nagrade, zauzela sopstveni stav. To je, naravno, nešto što Srbija sme da radi. Ali, za nas jeste važno da EU govori jednim jezikom, a to nije postojalo uvek i ne postoji ni danas.

Je li tačna ocena, koja je ovde prilično rasprostranjena, da proširenje EU u ovom trenutku nije prioritetna tema za Nemačku?

Radujem se što o ovome nešto mogu da vam kažem. Jer, povremeno, i u inostranim novinama, čitam da veliki broj ljudi stiče utisak da bi Nemačka promenila svoju evropsku politiku sa svojom novom vladom. Međutim, to nije tako. Mi konkretizujemo naš stav što se tiče politike proširenja, ali ne menjamo tu svoju politiku. Stvar je vrlo jasna i čista: dugi niz godina perspektiva proširenja na sve balkanske države uživa punu podršku nemačkog Bundestaga i dalje se držimo toga. I od toga nema odstupanja.

Međutim, mi smo od samog početka izjavili, i tu smo bili u pravu, da će taj proces sigurno trajati dugi niz godina za sve zemlje i da ne treba da se ide suviše naglo. Ali, uprkos tome što je brže moguće.

----------------------------------------------

Srbija važan privredni partner

Rekavši da dolazi sa razgovora sa predstavnicima nemačke privrede, Štibgen nam prenosi da oni kažu da imaju problema koji u ovom trenutku postoje svuda u svetu, ali da je Srbija za nemačku privredu važan partner i da će nemačka privreda nastaviti da ovde bude aktivna.

„Ono što je važno jeste da se borba protiv organizovanog kriminala i pravosudna reforma dosledno sprovode”, naglašava naš sagovornik.

Upitan koliko te evropske investicije mogu da ubrzaju evropsku integraciju Srbije, Štibgen odgovara da „brzinu evropske integracije gotovo isključivo određuje sama Srbija” i da političko raspoloženje u EU ne igra odlučujuću ulogu.

Biljana Čpajak

objavljeno: 02.02.2011.

Nastavak na Politika...

Mondo: Štibgen: Bundestag uskoro ratifikuje SSP

EMportal: Bundestag ratifikuje SSP u martu ili aprilu

Blic: Nemačka će ratifikovati SSP

Kurir: BUNDESTAG U MARTU RATIFIKUJE SSP SRBIJE I EU