Izvor: RTS, 02.Maj.2017, 08:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema sistemskih mera za podsticaj društveno odgovornog ponašanja
U razvijenim zemljama, veličina kompanija ne ogleda se samo kroz profit već i kroz to kako se ponaša prema zaposlenima, dobavljačima, potrošačima, da li čuva životnu sredinu, koliko vodi računa o lokalnoj zajednici. Evropski parlament doneo je direktivu po kojoj su kompanije dužne da uz finansijske, dostavljaju i izveštaje o drušveno odgovornom ponašanju. To važi i za strane kompanije koje žele da posluju na teritoriji EU. U Srbiji, tvrde poznavaoci, nema sistemskih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << mera koje podstiču takvo ponašanje. Ipak, ima društveno odgovornih kompanija.
Dok "Agrokor" trči trku za opstanak, radnici kompanija u njegovom sastavu i ove godine trčali su na Beogradskom maratonu, značajnom simbolu glavnog grada i važnom događaju za Beograđane i njihove goste.
"Zajedno smo se okupili, zagrevali, zajedno smo krenuli, trčali smo nekih 100 metara, a onda je svako za sebe trčao za što bolji rezultat", kaže mesar u "Idei" Dušan Mirilo.
Što bolji poslovni rezultat cilj je i svake kompanije. One najuspešnije trude se da, pored profita, štite svoje zaposlene i učine nešto za zajednicu u kojoj posluju.
"Deo naše poslovne strategije je da ulažemo u širu društvenu zajednicu, decu, mlade, kulturu, obrazovanje. Posebno je bila velika novogodišnja kampanja, više od 8.000 paketića za decu bez roditelja, obuhvatilo je celu Srbiju. Ono na šta smo posebno ponosni je što smo sponzori Beogradskog maratona već četiri godine", napominje Jelena Knežević Vlahović, izvršna direktorka za trejdin i kategori menadžment "Merkatora S".
Već deset godina, PKS nagrađuje društveno odgovorna preduzeća. Ove godine od prijavljenih 50, trinaest kompanija osvojilo je nagradu.
"Za male je to veći problem jer oni nemaju kapaciteta da se posvete isključivo tome. Međutim, mi podržavamo te male, podstičemo ih da se prijave za nagradu tako što im objašnjavamo koji projekat da prijave, da realizuju. Znamo da nemaju da odvoje čoveka koji bi se samo time bavio ali na bilo koji način, pa makar kroz akciju 'Čep za hendikep' ne treba im mnogo sredstava da bi bili društveno odgovorni", ističe Sanja Bunić, rukovodilac centra za kvalitet i društvenu odgovornost PKS.
U EU to više nije pitanje dobrovoljnosti već obaveza. Kompanije imaju posebne sektore koji donose strategije društvene odgovornosti i uz finansijske, obavezni su da dostavljaju i izveštaje o realizovanim akcijama. U Srbiji, kažu poznavaoci, nema sistemskih mera koje podstiču društvenu odgovornost kompanija.
"Za početak nije toliko presudno da se naprave posebene mere, koliko je važno da se država potrudi da se već postojeći zakoni implementiraju. Ako imate firmu koja ne plaća doprinose zaposlenima i koja zbog toga ni na koji način ne snosi sankcije, čak naprotiv, država preuzme te obaveze, to je ne samo loša poruka drugim kompanijama nego one koji se ponašaju društveno odgovorno, plaćaju poreze, doprinose stavlja u nepovoljan pložaj", ukazuje Neven Marinović, izvršni direktor Foruma za Odgovorno poslovanje.
Važno je postaviti pravila i za strane kompanije. U EU ista pravila važe za sve. Ključno pitanje je, kažu stručnjaci, kakav ekonomski ambijent država stvara i čime želi da privuče investitora - time što nema stroge zakone za zaštitu radnika ili na primer ekologije ili će se promovisati na drugačiji, odgovorniji način.
.jpg)
