Izvor: Press, 01.Okt.2014, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema političkih kompromisa u proširenju EU
Predsedavajući Komiteta za spoljne poslove Evropskog parlamenta Elmar Brok poručio je da u procesu proširenja EU neće biti političkih kompromisa i ukazao da je EU mirovna, blaga sila, osnovana da iz dva razloga - da nema više ratova i diktatora.
On je, na panelu "EU i njena periferija" Četvrtog Beogradskog bezbednosnog foruma, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << čiji je medijski pokrovitelj Tanjug, kazao da je EU pre svega globalna sila u većini ekonomskih oblasti, a da je Lisabonskim sporazumom ekonomsku moć prenela na političku.
Samo iz budžeta EU daje tri puta više za nevojne preventivne mere od SAD, podvukao je nemački političar istakavši da je važna uloga Unije kao mirovne, blage sile.
Brok je podsetio da je EU osnovana iz dva razloga - da nema više ratova i diktatora, a da je proces širenja i susedstva važan u tom smislu.
Istovremeno Brok je naglasio da na putu u EU neće biti političkih kompromisa, i da će svi morati da ispune svoje domaće zadatke, kopenhaške kriterijume.
Sve zemlje, prema njegovim rečima, imaju pravo da se opredele sa kim žele da sklapaju ugovore i uspostave veze i to pravo mora biti očuvano.
Brok je naglasio da više velike zemlje ne smeju da odlučuju o granicama malih, i da se mora poštovati međunarodno pravo.
Zbog toga smatramo da je u Ukrajini prekršeno međunarodno pravo i zato je doneta odluka o sankcijama.
Aktuelna situacija u Ukrajini, ali i na Bliskom istoku je zbližila EU, uveren je Brok, dodajući da se trenutno vodi debata o snažnijoj zajedničkoj politici odbrane sa ciljem da nijedna zemlja članica u budućnosti ne dođe u situaciju ima manji nivo bezbednosti.
On je, prisutnima preneo, da se u Briselu šaljivo komentariše da je Staljin bio osnivač EU, a da će Putin postati drugi.
Šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević osvrnula se na moto panela i rekla da se Srbija nikada nije i neće osećati kao periferija.
Ona je ukazala da se Srbija smatra takozvanom "trećom" zemljom koja se priprema, uz podršku EU, da postane članice Unije.
Ideja mira i zaštite fundamentalnih prava malo je, prema njenim rečima, zaboravljena unutar EU, ali ne i u regionu Zapadnog Balkana.
Zapadni Balkan, kako je istakla, u EU ne vidi samo ekonomsku moć, već je smatra modelom.
"Mi smo neko ko je spreman i želi da učci i da nekada postane punopravni član", podvukla je MIščević rekavši da se to sigurno neće desiti "sutra, ni za pet godina".
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Deveport, rekao je da, iako je u poslednje vreme dosta bilo reči o zamoru proširenja, on smatra da do zastoja u proširenju neće doći i da će ono biti među prioritetima novog komesara EU.
"Bilo je mnogo razgovora o umoru. (premijer Aleksandar) Vučić je rekao da je umor u zemljama kandidatima. Međutim, mislim da će i (budući komesar za proširenje EU Johanes) Han biti posvećen proširenju", kazao je Deveport.
Govoreći o EU i izazovima koji su pred njom, Devenport je rekao i da je pitanje koliko ona može da bude efektna u promociji interesa u širem komšiluku - odnosno na jug i istok.
"Pitanje će biti o mogućnosti EU da u širem regionu promoviše promene i reforme", rekaoje Devenport.
Kaže i da EU ne odbacuje činjenicu da će Ruska Federacija biti važan partner Unije u budućnosti i da tome treba prići na realističan način.
"Treba da identifukujemo gde su zajdnički interesi, poput Irana, Bliskog Istoka,... Moramo da nađemo taj zajednički jezik i mislim da smo na praovm putu", poručio je Devenport, i naglasio da EU treba da se potrudi da Ruska Federacija ne shvati politiku proširenja EU kao nešto čija je namera da bude usmerena na štetu Rusije.
Govoreći o naslovu panela "EU i njena periferija", Devenport je rekao da Beograd nije na periferiji Unije, da je u samom njenom centru i da su za nju sve zemlje članice i buduće članice veoma važne.
Direktor Otvorene Evropa Mak Person istakao je da bi EU trebalo da uspostavi fleksibilniju politiku čije bi jezgro bilo bazirano na jedinstvenom tržištu, a ne na političkoj strukturi oko njega.
Prema njegovom mišljenju u takvoj politici države, koje kao nacionalnu valutu ne koriste evro, ne bi bile primorane ni da ga uvode.
Ocenio je da bi takva politika omogućila sadašnjoj Evropi da ostane ujedinjena, odnosno da države poput Velike Britanije ne dolaze pred izbor između evra i ostanka u uniji.
"To bi omogućilo evrozoni da nastavi sa još većom integracijom. Omogućilo bi i da se nastavi proširenje i da Srbija postane član EU mnogo,mnogo ranije", rekao je Person.
.jpg)
