Izvor: RTS, 18.Jan.2012, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema novca za sve
Posle smanjenja kreditne sposobnosti devet zemalja evrozone, snižen i rejting Evropskog fonda za finansijsku stabilnost. Vlade prezaduženih zemalja evrozone, koje računaju na finansijsku pomoć tog fonda, strahuju da neće biti dovoljno novca za sve.
Taman kad su evropski lideri pomislili da su formiranjem Fonda za finansijsku stabilnost uspeli da stabilizuju krizu stigle su nove loše vesti. Snižen je kreditni rejting samog fonda.
Uprkos padu rejtinga, Evropski fond >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za finansijsku stabilnost zvaničnici u Briselu uveravaju da će moći da pomažu prezadužene zemlje evrozone.
Komesar EU za ekonomiju i monetarna pitanja Oli Ren kaže da ne treba sumnjati u sposobnost evrozone da obezbedi obećanih 440 milijardi evra pomoći zemljama koje su u dužničkoj krizi.
Bez radikalne promene budžetskih politika i finansijskih sistema evrozoni i celom kontinentu preti dugotrajna stagnacija, upozoravaju stručnjaci.
Najveći izazovi su visoka nezaposlenost i prognoze gotovo anemičnog privrednog rasta, čak i u razvijenim zemljama.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi ističe da nezaposlenost mora da se zaustavi, poveća konkurentnost i reformiše penzioni sistem.
"Samo tako će, i pored velikog duga, moći da se finansira dosadašnji model socijalne politike", kaže Sarkozi.
U Grčkoj, novi štrajkovi – zbog smanjenja zarada, a većih poreza i otpuštanja. Demonstranti traže da vlada ne popušta pred međunarodnim finansijerima.
Štrajkovi su se poklopili sa dolaskom inspektora Evropske unije, Evropske centralne banke i MMF-a, koji ocenjuju da li je Atina dosledna u sprovođenju oštrih mera štednje.
Građani u Atini smatraju da je koaliciona vlada uvela mere štednje koje vuku zemlju u siromaštvo.
Brisel uverava da se, uprkos krizi koja hara monetarnim blokom, Evrozona neće raspasti.
Analitičar Norbert Gilard ocenjuje da je jedini način da loša ekonomska spirala bude izbegnuta veća uloga Evropske centralne banke.
U okviru budžetske štednje u Britaniji, drugi talas otpuštanja obuhvatiće i 4.000 mesta u vojsci. Budimpešta je pod sve većim pritiskom Brisela, koji je najavio postupak protiv Mađarske, zbog zakona o Centralnoj banci i ranijem odlasku u penziju.
Istovremeno, Ujedinjene nacije upozoravaju da mere fiskalne štednje u evropskim zemljama doprinose mogućem novom talasu globalne recesije.
