Izvor: Blic, 05.Mar.2010, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema azila za Srbe u Nemačkoj
U Nemačkoj ne postoji način da neko dobije azil iz ekonomskih razloga, a kako je Srbija na putu priključenja Evropskoj uniji, njeni građani nemaju osnova za traženje političkog azila, izjavila je danas predstavnica nemačke organizacije koja se bavi problemom readmisije.
Šefica vranjske kancelarije nemačke nevladine organizacije "AWO" Elen Glisman izjavila je za Betu da nikome od građana Srbije koji su u Nemačkoj zatražili azil nakon ukidanja viza za Evropsku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uniju azil neće biti odobren.
Ti zahtevi biće rešavani negativno po hitnom postupku, jer Srbija ne bi bila na putu ka priključenju EU kada bi još u njoj bilo političkog gonjenja, navela je Glismanova.
Nemačka nevladina organziacija "AWO" ima kancelarije u Subotici i Vranju i bavi se pružanjem pomoći osobama bez prava boravka u EU koje se dobrovoljno vraćaju u Srbiju.
"Bezvizni režim znači da građani Srbije u Nemačku mogu da putuju kao turisti, i to do 90 dana ukupno u toku godine, a ne da tamo mogu da rade. Takođe, kada je EU u pitanju, ako neko putuje autobusom ima pravo da zatraži azil samo u prvoj zemlji EU u koju je ušao, a to su za Srbiju Bugarska, Mađarska, Rumunija, Slovenija ili Grčka", objasnila je Glismanova.
Ona je dodala da teoretski postoji mogućnost da neko zatraži azil jedino ako u Nemačku dolazi avionom i to direktnom linijom iz zemlje polaska, kao i da se azil mora zatražiti prvog dana nakon dolaska a ne nakon određenog vremena provedenog u Nemačkoj kao turista.
"Postoji mogućnost i da neko na crno uđe u zemlju, ili da od onih koji su došli kao turisti pokušaju da na crno nađu posao ili da ostanu duže od 90 dana, ali je kontrola ko radi na crno u Nemačkoj rigorozna i to ne samo za strance već i za Nemce, i ko od stranaca bude uhvaćen da radi na crno biće smesta deportovan sa zabranom da više ne može da uđe u bilo koju zemlju EU", rekla je Glismanova.
Prema njenim rečima, Nemačka već ima veliki broj osoba koje su zatražile azil sa prostora Srbije do 2000. godine, i za njih je donet poseban zakon da mogu da ostanu ukoliko nisu zavisni od države, odnosno ukoliko rade, i za to je potrebno da su već duži period u Nemačkoj.
Glismanova je navela da mnogim licima zahtev za dobijanje azila nije rešen ni posle osam godina, ali da ti procesi traju dugo jer osobe koje su u to vreme došle u Nemačku imaju pravo žalbe na doneto rešenje o neodobravanju azila, dok će za sadašnje zahteve za azil postupak biti brz i negativan bez prava na žalbu.
"Azil mogu da dobiju samo izbeglice koje su politički gonjene i to je opšti princip azila, postoje pravila i odredbe vezane za ratno stanje, ali iz ekonomskih razloga, moram da ponovim, niko nema šanse da u Nemačkoj dobije azil", ukazala je ona.
.jpg)
