Izvor: Politika, 15.Jul.2014, 12:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Neizvesna bitka za naslednika Eštonove

Lideri Evropske unije sutra biraju novog visokog predstavnika EU za spoljne odnose i bezbednosnu politiku

Više niko ne sumnja da će bivši premijer Luksemburga Žan-Klod Junker danas dobiti većinsku podršku u novom sazivu Evropskog parlamenta (EP) i time postati novi predsednik Evropske komisije kada Žozeu Manuelu Barozu istekne mandat poslednjeg dana oktobra. Međutim, ono što se u briselskim diplomatskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kuloarima još raspravlja jeste to ko će naslediti Hermana van Rompaja na mestu predsednika Evropskog saveta, a ko Ketrin Ešton na funkciji visokog predstavnika EU za spoljne odnose i bezbednosnu politiku.

Osim toga, još je nepoznanica kojih će 27 komesara biti u Junkerovoj Komisiji, to jest kako će evropska umerena levica i umerena desnica raspodeliti najvažnije funkcije u najvišim telima EU. Diplomatsko nadgornjavanje oko funkcije ne samo što je politička podela plena između evropskih narodnjaka, socijaldemokrata i liberala, koji su u EP formirali veliku koaliciju, već na izbor funkcionera utiče i njihov pol, geografsko određenje zemlje iz koje dolaze, bliskost sa SAD ili Rusijom, ali i koliko odgovaraju najuticajnijim članicama EU, kao što su Nemačke i Francuska.

Lideri EU sastaju se sutra u Briselu, ali, kako tvrde briselski diplomatski izvori, „moguće je” da će biti izabrana samo osoba koja će naslediti Eštonovu, ali ne i naslednik Van Rompaja i ostali komesari. Izvori portala „EU obzerver” navode da bi izbor predsednika Evropskog saveta mogao da bude odložen za jesen, a da razlog mogućeg odlaganja leži u neslaganju u okviru bloka socijalističkih i socijaldemokratskih stranaka koje su na vlasti u državama članicama EU.

Kao budući predsednik Evropskog saveta – što je svojevrsna delom ceremonijalna funkcija predsednika cele EU – bila je već viđena danska premijerka Hele Torning Šmit, koja je dolazi iz partije levog centra, ali je veoma bliska i prihvatljiva demohrišćanima nemačke kancelarke Angele Merkel i konzervativcima britanskog premijera Dejvida Kamerona. Međutim, upravo ta ideološka prilagodljivost danske premijerke ne sviđa se socijalističkom predsedniku Francuske Fransoa Olandu, tako da je veoma verovatno da na kraju Van Rompajev naslednik bude iz grupe evropskih narodnjaka, a da naslednik Eštonove bude socijaldemokrata.

U tom slučaju kao mogući kandidati za predsednika Evropskog saveta figuriraju irski premijer Enda Keni, bivši premijer Letonije Valdis Dombrovskis i bivši estonski premijer Andrus Ansip. Ukoliko neko od baltičkih političara dobije ovako važnu funkciju u Briselu, to će najverovatnije samo značiti da su u diplomatskoj trgovini dobili to zauzvrat zato što su odustali od sadašnjeg žestokog protivljenja da buduća šefica evropske diplomatije bude aktuelna italijanska ministarka spoljnih poslova Federika Mogerini.

Mogerinijeva, koja pripada socijaldemokratskom bloku, pominje se kao jak kandidat za naslednicu Eštonove, ali u evropskim kombinatorikama nailazi na žestok otpor država članica EU koje su nekad bila iza „gvozdene zavese”. U baltičkim zemljama i Poljskoj ne samo što su primetili manjak diplomatskog iskustva Mogerinijeve, nego ih je zaprepastilo što je njena prva poseta otkad Italija 1. jula predsedava EU bila Moskvi. Štaviše, ovim zemljama, tradicionalno nepoverljivim prema Rusiji i njenoj politici, još više je zasmetalo to što je šefica italijanske diplomatije u svojstvu predsedavajućeg Saveta ministara EU došla i u Moskvu i stavila do znanja da je gasovod „Južni tok” „veoma značajan za energetsku bezbednost naše zemlje, ali i za celu oblast Evrope”.

Iako je Mogerinijeva istakla i da izgradnja „Južnog toka” „mora biti usaglašena s propisima EU iz oblasti energetike”, liderima baltičkih zemalja, Poljske, ali i Švedske i Velike Britanije, njen istup se nije nimalo dopao jer oni smatraju da EU mora bitno da smanji strategijsku zavisnost od ruskog gasa, kao i da u okviru rešavanja ukrajinske krize zauzme oštriji stav prema Rusiji. Zbog toga Varšava ne odustaje od toga da Eštonovu nasledi poljski šef diplomatije Radek Sikorski. Ali njegove šanse su drastično smanjene od nedavne afere kada su objavljeni snimci njegovih privatnih razgovora u kojima se čuje kako sočno i nediplomatski opisuje i američke partnere, ali i Kamerona i njegovu politiku.

Briselski izvori, pak, navode da je moguće da Poljaci uz baltičke zemlje ipak uspeju da istisnu Mogerinijevu, a kao moguća zamena se pominje Bugarka Kristalina Georgijeva, sadašnja evropska komesarka za humanitarna pitanja. Njena prednost je to što je sa istoka Evrope, što je žena (budući da u Briselu već ima zahteva da u Evropskoj komisiji bude najmanje deset žena) i što važi za tehnokratu, a ne toliko za jaku političku ličnost.

S druge strane, mnogi eksperti evropskih instituta, ali i američkih, poput uticajnog nemačkog Maršalovog fonda, smatraju da bi na čelu evropske diplomatije i odbrane trebalo da bude jaka ličnost sa diplomatskim iskustvom

„Neophodan je lider koji se neće bojati da preuzme inicijativu i da postigne konsenzus među državama članicama u vezi sa prevencijom i upravljanjem konfliktima, pa i brzom reakcijom ako zatreba”, kaže analitičar nemačkog Maršalovog fonda Majkl Lej, kritikujući što EU u postupku nominacije upliće rodno, političko, pa i geografsko određenje kandidata. „Evropsku spoljnu politiku trebalo bi da vodi osoba koja može da na ravnoj nozi razgovara sa šefovima diplomatije SAD, Rusije, Kine, Japana, Indije, Izraela, Egipta i ostalih važnih država.”

Lideri EU, međutim, u pregovorima nisu pokazali spremnost da za visokog predstavnika EU imenuju jaku političku ličnost.

Nenad Radičević

objavljeno: 15.07.2014.

Nastavak na Politika...

B92: "Država nezaposlenih - 29. član EU"

Nezavisne Novine: Junker izabran za predsjednika Evropske komisije

Blic: EU: Mogerini ili Georgijeva umesto Eštonove