Izvor: B92, 13.Sep.2013, 15:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nedovoljno organske hrane u Srbiji

Beograd -- U Srbiji se proizvodi malo organske hrane, iako za to ima potencijala, a ono što se proizvede nije dovoljno ni za domaće tržište.

Kako je rekla predsednica asocijacije "Serbia organika" Nada Mišković u Srbiji je oko 10.000 hektara pod organskom proizvodnjom, što je u poređenju sa evropskim standardima malo, imajući u vidu da je cilj EU da do 2020. godine 20 odsto površina bude pod organskom proizvodnjom.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
U Srbiji se organskom proizvodnjom bave uglavnom mala domaćinstva.

"Proizvodi se voće, povrće, mahunarke, a najviše se izvozi u Nemačku i Holandiju", rekla je Mišković na skupu u Privrednoj komori Beograda.

Prema njenim rečima, Srbija ima dobre osnove za razvoj organske proizvodnje, zakonom su zabranjeni genetski modifikovani organizmi, tradicionalni način proizvodnje je blizak organskom, povoljna je klima i jeftina radna snaga.

"Voće i povrće, ratarske kulture, lekovite i aromatične biljke, stočna hrana i pečurke su šanse za Srbiju", rekla je ona.

Mišković je kao probleme navela neadekvatnu ponudu količina za izvoz, neuređenost katastra, migracija mladih u gradove i nedovoljni podsticaji iz budžeta.

Kako je navela, ohrabrujuće je što u Srbiji ima više od 30 poljoprivrednih škola i šest do osam hiljada mladih se odlučilo da budu poljoprivrednici.

Proizvođače može motivisati profit, jer je cena organskih proizvoda veća, primera radi, tona konvencionalne soje košta 420 evra, a organske hiljadu evra.

Kako je rečeno, potrošači traže hranu visokog kvaliteta, pa ne iznenađuje činjenica da za vreme ekonomske krize nije opala potražnja za organskim proizvodima.

Ukoliko je proizvod proizveden u skladu sa standardima organske proizvodnje i u skladu sa zakonskom regulativom proizvođač mora, na vidljivom mesto, a prema Zakonu o organskoj proizvodnji da stavi nacionalni znak sa jasnim i vidljivim natpisom "Organski proizvod".

Nastavak na B92...