Izvor: RTS, 10.Mar.2011, 17:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedovoljna svest o reciklaži
Više od 90 odsto otpada u Srbiji završi na deponijama, dok je u EU situacija obrnuta. Otpad se može koristiti za proizvodnju toplotne i električne energije, ali je neophodno najpre edukovati stanovništvo.
U Srbiji se smeće i dalje odlaže bez značajnije selekcije, divljih deponija ima na svakom koraku, a reciklira se uglavnom pet ambalaža.
Do ulaska u Evropsku uniju, Srbija je obavezna da odlaganje i uništavanje komunalnog i drugog otpada u potpunosti prilagodi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << novim pravilima.
Godinama se kod nas u isti koš bacalo sve što u jednom domaćinstvu postane otpad: staklena, pet ambalaža, papir, ostaci hrane, tehnička roba i drugo.
Bez detaljnije selekcije sve to završava na jednom mestu - lokalnim deponijama.
U deponiji Jovanovac kod Kragujevca kažu da se do sada na smetlištima pronalazilo sve i svašta: delovi oružja, municije, pa čak i jedna protivtenkovska mina.
Selektovanje otpada, stoga, ima izuzetan značaj, ne samo iz ekoloških, već i iz bezbednosnih razloga.
Primera radi, Austrija je kao članica Evropske unije najdalje otišla u upravljanju komunalnim otpadom - smeće se od nastanka do uništenja detaljno selektuje, a građani su u obavezi da odvajaju plastiku od paprira, metala i drugog. Iznošenje smeća naplaćuje se po kilogramu otpada.
Kod nas se, međutim, još uvek radi na edukaciji.
Dejan Raonić, direktor Javno-komunalnog preduzeća Čistoća Kragujevac ističe da se u prvoj fazi usklađivanja sa standardima EU najpre mora raditi u edukaciji građana, načinima odvajanja komunalnog otpada.
Tek kada taj proces bude završen, kontrola pridržavanja novih pravila biće poverena komunalnim inspektorima.
Dok se sakupljeni otpad u Evropi koristi za proizvodnju toplotne i električne energije, kod nas, nažalost, ostaje nesikorišćen.
Procene su da se samo na kragujevačkoj deponiji nalaze rezerve metana vredne stotine miliona evra.
U zemljama Evropske unije svega pet odsto otpada završi na deponijama, dok se 95 odsto reciklira.
U Srbiji je taj odnos drugačiji: više od 90 procenata završi na smetlištima, a neznatan procenat bude recikliran i izvezen.
U Srbiji je 2009. godine doneto je čak 16 zakona kojima se reguliše upravljanje komunalnim otpadom, ali do zelenog svetla za Evropsku uniju, nepohodno je da oni zažive i u praksi.
.jpg)
