Izvor: B92, 21.Apr.2013, 17:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedim Gursel: Još postoje tabu teme
Poznati turski pisac Nedim Gursel smatra da se njegova država udaljava od demokratskih načela nemešanja u slobodu umetničkog stvaranja i tvrdi da su u Turskoj kritika islama i sudbina Jemena - tabu teme.
U intervjuu Tanjugu, Gursel je podsetio da je "sloboda misli i izražavanja jedan od temeljnih principa demokratije" i da Turska - kako kaže - "konačno mora da prevaziđe taj problem, zbog toga što je zvanično kandidat za članstvo u EU".
"Turska koju je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 1923. godine osnovao Kemal Ataturk bila je laička republika i laicizam je bio jedan od najznačajnijih članova Ustava. Međutim, onoliko koliko ja mogu da primetim, danas se delimično Turska udaljava od svoje laičke prirode", kaže.
Gursel kao dokaz za to navodi da je njegov roman "Alahove kćeri" (objavljen na srpskom jeziku u izdanju Geopoetike), "po članu 516 krivičnog zakona praktično izveden pred sud i suđeno mu je, pod optužbom da je javno uvredio religiozna osećanja nacije".
"U laičkoj državi ne bi mogao da postoji taj član u zakonu. Ako je i istinski laička, onda bi trebalo da postoji kako sloboda vere, tako i sloboda neverovanja", istako je pisac. On je oslobođen te optužbe, ali je po istom članu i za istu krivicu osuđen jedan kompozitor kome je za sada izvrešenje kazne odloženo.
Gursel misli da je potrebno da se turski stvaraoci, umetnici puste da slobodno stvaraju.
"Neka nas puste na miru da pišemo, slikamo, a onda neka čitaju, slušaju oni kojima se dopada, a oni kojima se ne sviđa, ne moraju", predložo je Gursel i dodao: "To tražim od vlade, kao pisac koji je tri puta izvođen pred sud."
Po mišljenju ovog književnika - čije je obimno i razuđeno delo steklo poklonike u više od 20 zemalja sveta i koji je ovenčan važnim nagradama u Turskoj i inostranstvu - "Turska nije spremna da se sauoči sa događajima iz svoje bliže istorije".
U tom kontekstu je naveo odnos prema sudbini Jermena koje je Turska proterala početkom 20. veka. Druga "tabu tema" je, dodaje, islam, jer se "ne prima dobro bilo kakav kritički pogled na religiju".
Gursel živi i radi na relaciji Istanbul-Pariz, pošto je francuski đak koji je na Srboni diplomirao i doktorirao modernu francusku književnost, a sada predaje tursku književnost na Visokoj školi za orijentalne jezike u Parizu i rukovodi naučnoistraživačkim projektom o turskoj književnosti pri Nacionalnom centru za naučna istraživanja Francuske.
Na pitanje da li piše o Turcima u dijaspori, Gursel kaže da "dobro zna kako žive u zemljama EU".
Tako je u poslednjem romanu koji je napisao - "Ðavo, anđeo i komunista" ( biće objavljen u "Geopoetici") - čija se radnja u najvecoj meri odvija u Berlinu, opisao život u kvartu u kome žive pretežno Turci, pišući o izgnanstvu velikog turskog pesnika Nazima Hikmeta.
Na pitanje koje su mu omiljene teme, odgovara: "Tema u mnogim mojim delima je ljubav, a ne libim se ni erotike i čak je moja knjiga, ''Prva žena'', zbog lascivnosti i erotičnosti bila zabranjena jedno vreme u Turskoj."
Gursel prozu - romane, pripovetke, čak i putopisnu prozu - piše na turskom jeziku, ali su većinom te knjige prevedene na francuski, dok istraživačke radove, studije piše na oba jezika.
Kao gost svog srpskog izdavača, "Geopoetike", Gursel je učestvovao na novosadskom Proza festu, a roman "Alahove kćeri" je proteklog vikenda predstavio beogradskim čitaocima u Biblioteci grada.
Za taj roman, Gursel kaže da govori o njegovom detinjstvu i o tome kako je, kao dete, doživljavao, poimao islamsku religiju, a istovremeno o rađanju islama i o životu priroka: "To je roman koji preispituje religiju i govori o tome kako se gubi vera."
.jpg)
