Izvor: Politika, 20.Nov.2012, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nećemo ni oligarhe ni šeike
Nismo imali ni plemiće ni aristokratiju, hoćemo da se naše blago iz utrobe zemlje pretvori u državu socijalnog blagostanja
Od našeg specijalnog izveštača
Oslo – Bez obzira na kratak dan i veliku hladnoću, dan uoči desetog decembra kada se Evropskoj uniji dodeljuje Nobelova nagrada za mir, Norvežani iz cele zemlje okupiće se, sa bakljama u rukama, na protestu u Oslu. Neizvesno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je da li će u spokojnoj norveškoj prestonici doći do koškanja sa policijom, ali većinu Norvežana, sklonih inače racionalnim odlukama i dogovoru, ne tiče se da li će se gosti iz Brisela osećati prijatno.
Po nepogrešivim podacima norveškog statističkog zavoda, poslednja ispitivanja Norvežana u vezi sa EU nedvosmislena su: čak 72 odsto ove nacije ne želi da Norveška ikada postane članica EU. Ali, razlozi za ovo protivljenje sasvim su različiti od sličnih stavova u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji.
Predsednik norveške organizacije „Ne EU” Hening Olosen (63) upravo je otpočeo svoj deveti jednogodišnji mandat najveće višepartijske grupacije u Evropi koja se protivi Briselu. Ubeđenog socijalistu, pripadnika stranke socijalističke levice, nalazimo u skromnoj kancelariji na šestom spratu ulice Storgata, načičkanoj imigrantskim bakalucima.
Pokušavajući da objasni ono što neki zovu „norveškim paradoksom”, on u razgovoru za „Politiku” kaže da je ključno u norveškoj nevoljnosti da postane punopravna članica EU to što je država rešena da trajno zadrži najviše standarde socijalne odgovornosti i što za to, između ostalog, koristi blagodeti iz utrobe zemlje: naftu i gas.
„Postoje i druge nacije bogate naftom. Ali one su svoje bogatstvo pretočile u džepove šeika, predsednika velikih kompanija, oligarhije ili krupnih kapitalista. Mi smo uveli porez na naftu od 80 odsto, tako da taj novac dolazi u državu i omogućava nam da od zemlje napravimo državu socijalnog blagostanja. Ovom modelu hoćemo da obezbedimo dugovečnost i smatramo ga prioritetnim civilizacijskim dostignućem.”
Zameraju vam da se protivite ulasku u EU zato što svoje bogatstvo hoćete da zadržite samo za sebe?
Ne, to nikako nije tačno. Mi nismo pohlepni. Najveći smo donatori Ujedinjenim nacijama ako se računica pravi po glavi stanovnika. Iako formalno nismo članica EU, mi svejedno izdvajamo veliki novac za evropske fondove. Reći da smo sebični zaista je vulgarizacija Norvežana.
Šta vam smeta u Briselu?
Ne želimo da prepustimo svoju sudbinu otuđenom centru u Briselu, čija birokratija troši na sebe više nego što se to po norveškim uzusima smatra pristojnim. Svako ko bi se usudio da putuje biznis klasom, ovde, dospeo bi u novine. Tamo, osim ogromnog deficita, parlamentarci neće da se odreknu privilegije da žive na najvišoj nozi. Apsurdno je spasavati banke a ostavljati milione ljudi bez posla, bez adekvatnog obrazovanja, ili zdravstva. Potpuno razumem gnev i štrajkove koji se šire Evropom. Ona ne ide dobrim putem. Odakle im obraz da od ljudi traže dalje stezanje kaiša, dok se ogroman novac pretače u banke i veliki kapitalistički biznis.
Ali Norveška se izjašnjavala protiv ulaska u EU i pre nego što je nastupila kriza. Poslednji referendum održan je u Norveškoj i Švedskoj još 1994. Vaši susedi su glasali „za”, a vi „protiv”?
Zemlja je dugačka i zadire dobrim delom svoje teritorije u arktički pojas. Ima dugu i razgranatu obalu, gde se ljudi bave ribolovom, dok se dublje na kopnu oduvek bave poljoprivredom. Ne želimo da se naša država skrati do Trondhajma, nekadašnje prestonice vikinga, pet stotina kilometara severno od Osla. Švedski sever je ostao bez ljudi otkad su ušli u EU. Često putujem na sever Švedske i, sem šuma, vukova i medveda, tamo nema više ničega. Svi su se preselili na jug zemlje gde se lakše živi.
Sa skandinavskim susedima blisko i svestrano sarađujete. Ipak jako držite do svoje posebnosti, čak i izuzetnosti?
Mlada smo nacija, bili smo dugo pod Danskom, kasnije pod Švedskom do 1905. Potičemo iz farmerskih domaćinstava, nismo imali ni aristokratiju ni plemstvo. Urbanizacija je novijeg datuma. Otuda skromnost i jednostavnost koju želimo da zadržimo. Ne kažem da u Norveškoj nema jako bogatih ljudi. Ali kod nas je sramota pokazivati svoje pare, još više se grozimo razbacivanja, a trošenje budžetskih para za zadovoljenje hirova je nedopustivo.
I šta mislite o odluci Norveškog komiteta da dodeli Nobelovu nagradu za mir EU?
To je apsurd! Živimo u 2012. godini, svedoci smo erupcije nezadovoljstva i nemira. A Oslo ih nagrađuje za mir.
Ipak, vi ste Evropljanin?
Ne smatram se manje Evropljaninom od bilo koga drugog. Kad putujem idem naravno u Evropu, u Prag, Rim, Pariz. To je fantastičan kontinent, naš zajednički. I zaista nisam protiv toga da bilo ko drugi uđe u EU. Srbiji želim da ostvari to što želi, da što pre uđe u EU. Protiv sam nametanja uslova iz Brisela, želim da EU obezbedi ljudima prosperitet i dobrobit.
-------------------------------------------------------------------------
Ministri među članovima
Olosen je jedini plaćeni funkcioner u „Ne EU”. Svi ostali su volonteri, a sa 23.000 članova to je najveća organizacija tog tipa u Evropi. Godišnja članarina je oko 40 evra i od tih para se isplaćuje plata i iznajmljuju prostorije, organizuju konferencije za štampu. Među članovima je sedam ministara u aktuelnoj norveškoj vladi, a u članstvu su pripadnici svih partija bilo da su levičarske, desničarske ili u centru ideološkog spektra.
-----------------------------------------------------------------------
Moratorijum na ulazak u EU
Zbog većinskog protivljenja ulasku u EU, sve norveške stranke stavile su programski moratorijum na ovu temu. Olosen i njegovi sledbenici su ipak „uvek budni”. Jer po njihovim pouzdanim informacijama, jedna stranka namerava da za četiri godine opet pokrene pitanje ulaska u EU. „To ne smemo da dozvolimo”, kaže za Olosen, čija je kćerka Inga Torkildsen, ministarka za decu, jednakost i integraciju, u aktuelnoj vladi Jensa Stoltenberga.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 20.11.2012.
