Izvor: RTS, 16.Sep.2012, 21:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neće biti reforma reforme
Nastavak reforme pravosuđa i dalje na spisku uslova za EU. Nove reforme neće biti, jer za to nema ni novca, ni vremena. U planu izmene 10 ključnih zakona. Neophodno obezbediti nezavisnost pravosuđa, pravičnost i efikasnost, ističe resorni ministar Nikola Selaković.
Među sedam nemačkih zahteva za priključenje Srbije Evropskoj uniji posebno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << težište je na lošem stanju u pravosuđu. Svesni da su izmene neophodne, iz Ministarstva pravde poručuju da je rad na tome započeo, a da će efekti uskoro biti vidljivi.
Nove reforme neće biti, jer za to nema ni novca, ni vremena. Ministar Nikola Selaković kaže da je reforma dug proces koji može da traje i više od dve decenije.
"U Srbiji je reforma započeta i na samom početku dala je loše rezultate koje moramo da ispravimo i da nastavimo sa novim reformskim kursom", rekao je Selaković.
Ministarstvo je formiralo pet radnih grupa koje rade na izmenama i dopunama više od 10 ključnih sistemskih zakona - o mreži sudova, javnom tužilaštvu, sudijama, parničnom i krivičnom postupku i o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.
To je na tragu onoga što se od Srbije traži na putu evrointegracija, a što su nemački parlamentarci konkretizovali.
Ministar pravde i državne uprave kaže da su njihovi zahtevi jasni i da se mogu sabrati u nekoliko reči.
"To su na prvom mestu nezavisnost, pravosuđe oslobođeno od političkih pritisaka, pravičnost, efikasnost, kao odgovornost u radu novog pravosuđa", rekao je Selaković.
Srbija je jedna od zemalja iz kojih Međunarodnom sudu u Strazburu stiže najviše žalbi, između ostalog i zbog manjkavosti krivičnog postupka. Krivični zakonik neće se menjati u potpunosti, već će biti promenjeni samo određeni delovi.
"Dilema je da li ostaviti da se u toku istrage koju vodi javni tužilac isključivo javni tužilac bavi i dokazima koji idu u prilog odbrane ili bi to trebalo da radi sudija, ili odbrana uz neka dodatna ovlašćenja", kaže sudija Ustavnog suda Srbije Goran Ilić.
Stručnjaci napominju da je potrebno neke stvari prvo isprobati u praksi, pa ih definisati kroz zakon. Tako će nakon tri godine od stupanja na snagu i zakon o oduzimanju imovine poristekle iz krivičnog dela biti izmenjen.
Ilić kaže da je neophodno da se direkcija koja upravlja tom oduzetom imovinom učini efikasnijom, operativnijom, jer se pokazalo da je kadrovski, materijalno nedovoljno spremna da prihvati jedan takav izazov koji taj zakon nosi, a to znači veliki broj sredstava, imovine i svega onoga što je u postupcima oduzimano.
Jedna od najvećih manjakavosti na koje su ukazivali i nemački parlamentarci i Savet Evrope, jeste reizbor sudija i tužilaca. To se u međuvremenu rešava, pa će ih se većina do 22. septembra vratiti na posao. Narednih dana Ustavni sud odlučiće i o preostalih 300 žalbi.
