Izvor: Vesti-online.com, 07.Avg.2010, 13:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ne zna se koliko je azilanata vraćeno

U odnosu na početak godine, deset puta manje građana Srbije sada traži azil u zemljama EU. U potrazi za boljim životom, od trenutka kada je država dospela na belu šengen listu, na hiljade ljudi lošeg materijalnog statusa pohrlilo je u Evropu. Kako je uslov za ulazak u bezvizni režim bio ratifikacija Sporazuma o readmisiji, oni su u većini slučajeva ekspresno vraćeni kućama. Švedska, Norveška, Belgija, Nemačka >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << i Švajcarska, poznate po liberalnim zakonim i socijalnim programima za azilante, bile su najpopularnija "destinacija". Da bi sprečile "poplavu" iz Srbije, one su ubrzale proceduru analize zahteva, i u ekspresnom roku ih deportuju nazad. Statistike pokazuju da se odobri samo jedan odsto zahteva.

Prema podacima Komesarijata za izbeglice, u Srbiju su od 1. januara u zemlju vraćene 434 osobe, odnosno 53 porodice sa decom. Međutim, Ivan Gerginov iz Komesarijata za izbeglice kaže da ta cifra nije konačna jer, za razliku od tih ljudi koji se avionom deportuju na domaće aerodrome, ne postoje sjedinjeni podaci o onima koji se dobrovoljno vraćaju i u Srbiju ulaze na kopnenim graničnim prelazima. Ali, na tome se radi.

- Dešava se da se vrati maloletno lice koje nikada nije bilo u Srbiji, niti zna srpski. Uglavnom nemaju lična dokumenta i mi im pomažemo da što pre dođu do njih, da se verifikuju diplome - kaže Gerginov.

- Generalno, postoji pad u broju zahteva za azil jer pojedine zemlje EU one koje dolaze s Kosova vode u posebnim evidencijama - objašnjava Vladimir Petronijević, direktor Grupe 484.

On podseća da je u Beograd usvojio Strategiju za reintregraciju povratnika, koja je na snazi, a podrazumeva prihvat i smeštaj povratnika, kao i obezbeđivanje osnovnih dokumenata, evidenciju u Nacionalnoj službi za zapošljavanje...

Ipak, o novcu se nije posebno razmišljalo, jer taj plan ne prati i jasna finansijska projekcija. Petronijević najavljuje da će uskoro uslediti monitoring tog programa i da će tek onda biti jasno koliko je i kakve rezultate dala ova strategija.

Ivan Gerginov priča da se povratnici po Sporazumu o readmisiji u Srbiju šalju u prihvatno-tranzitne centre u Šapcu, Beloj Palanci, Zaječaru i Obrenovcu, koji su nekada bili radničke barake, zgrada Crvenog krsta i hotel od pre 20 godina.

- To su uslovi u kojima može da se preživi. Imaju grejanje, vodu, ali daleko su od sjajnih - kaže on.

Švedska je sa svojim liberalnim zakonima o migraciji i dobrim životnim standardom bila najčešća destinacija azilanata.

- Očigledno, ljudi žele da žive bolje i azil traže manje-više iz ekonomskih razloga. Politički razlozi koje pominju su diskutabilni i uglavnom tvrde da su diskriminisani, da nemaju posao i pominju druge socijalne razloge - kaže Per Lilja iz Migracionog odeljenja u Stokholmu.

Radnici Komesarijata su prvi kontakt povratnika sa otadžbinom.

- U zemljama u kojima su tražili azil, za to neko vreme, imali su socijalni stan, fin, uredan i dovoljno velik, i razumljivo je da su prilično isfrustirani kad ih vrate u Srbiju. Uostalom, da im je bilo lepo, ne bi ni bežali.

Konačno, reč je o državljanima Srbije koji, kada dobiju lični dokument, imaju ista prava i obaveze kao i svi ostali građani.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić tvrdi da su postojale grupe koje su varale građane naplaćujući im savete o azilu koje je nemoguće dobiti.

- Uspeli smo da u koordinaciji sa belgijskom i švedskom vladom i ljudima koji su tamo zaduženi za pitanje migracija i azila jasno stavimo do znanja svima da im neće biti omogućeno da dobiju "lažni azil" jer za tako nešto nema nikakvih razloga - kaže Dačić.

Ulazak na belu šengen listu pojačao je i talas migracije u kome je Srbija samo tranzit. Sa tim talasom su došli azilanti. Od Grčke, gde se masovno skupljaju i ostaju sve dok se ne završi sezona branja maslina, stižu u Makedoniju, a da bi izbegli kazne za nelegalan prelazak, u Srbiji traže azil.

Od 1. januara 2010. godine do danas azil je zatražila 191 osoba, od čega su 150 državljani Avganistana, a 20 iz Palestine. Lako bi moglo da se dogodi da već u septembru bude premašen prošlogodišnji broj zahteva za azil od 246. Utočište u Srbiji , osim državljana Avganistana, u 2009. su tražili i građani Angole i Iraka.

Zanimljivo je da na osnovu Zakona o azilu, koji je izglasan 2007. godine, nijedna od ovih osoba nije dobila utočiše u Srbiji. Samo dva podnosioca zahteva su dobila pravo na zaštitu, ali oni su praktično preko noći nestali, što upućuje na teoriju da je Srbija samo tranzit na migracionom putu, a nikako trajna destinacija.

Utočište za azilante u Srbiji se nalazi u Banji Koviljači. Ima kapacitet od 84 kreveta. Samo u jednom kratkom periodu je bio pun.
Pogledaj vesti o: Vize

Nastavak na Vesti-online.com...