Izvor: RTS, 23.Okt.2010, 08:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Ne)pristupačni fondovi EU
Kroz projekte EU za poslednjih deset godina Srbija dobila 800 miliona evra, a najveći deo tog novca otišao je u Vojvodinu. Neke opštine nemaju projekte koji bi konkurisali za novac iz evropskih fondova, dok druge nemaju ni novac neophodan za učešće u programu.
Od 800 miliona evra, koliko je za poslednjih deset godina kroz projekte Evropske unije ušlo u Srbiju, 80 odsto tog novca završilo je u Vojvodini. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Sledi Beograd, a tek po koja opština na jugu Srbije uspela je da se domogne nekog evra.
Nisu sve lokalne samouprave spremne da savladaju komplikovanu proceduru. Mada, malo se zna da opštine koje nemaju novca, do evropske kase ne mogu ni da dođu.
Pet godina otkako su prve pare stigle iz pretpristupnih fondova Evropske unije, u Srbiji još postoje opštine koje nemaju računar. Prepreka je i što 30 strana projektnog formulara može da popuni samo službenik koji odlično govori engleski.
"Najveći problem bogatićke opštine jeste nedostatak kadrova i nedostatak edukacije kako bi ljudi u lokalnoj samoupravi znali kako se izrađuju programi kojima može da se konkuriše za sredstava EU, objašnjava predsednik Opštine Bogatić Slobodan Savić.
Potpuna suprotnost je Valjevo koje pokreće akciju "Dan otvorenih vrata" za sve koji bi da se obaveste koji su fondovi Srbiji na raspolaganju i kako se pišu projekti.
Tijana Todorović, načelnica Odeljenja za lokalni razvoj opštine Valjevo, istakla je da je taj grad u prethodnih nekoliko meseci podneo predloge za 14 projekata i u pripremi ima 6. Prema rečima Todorovićeve neophodno je biti stalno informisan onlajn.
"Tajna Valjeva leži u obučenoj radnoj snazi, potom u kapacitetima koje koristimo spolja i iznutra, partnerima u civilnom sektoru i konsultantskim kućama kod nas i u inostranstvu", rekla je Todorovićeva.
Nije sve u pisanju, ponešto je i u novcu, kažu u Stalnoj konferenciji gradova i opština.
Slučaj Vršca, u kojem su četiri odobrena projekta od po milion evra za ulaganje u infrastrukturu pod znakom pitanja, razotkriva veći problem. Taj grad, kao i mnogi drugi nema novca za obavezno učešće koje je uslov za dobijanje sredstava Evropske unije.
Irina Slavković iz Stalne konferencije gradova i opština navodi da su imali slučajeve gde su opštine uzimale kredite, pa su zbog kašnjenja otplate plaćale kamate i kazne.
Prema rečima Slavkovićeve, deo opština odustao je od donacija, jer u 2010. godini i 2011. godini u svom budžetu nisu mogle da pronađu 10 odsto za kofinansiranje.
U Kancelariji za evropske integracije kažu da, pred zimu, siromašne lokalne samouprave radije odvoje novac za mazut nego za učešća.
Ognjen Mirić iz te kancelarije objašnjava da se rešenja za podršku opštinama za obezbeđivanje sredstava traže ukoliko opština nije sama u mogućnosti da obezbedi sredstva.
Mirić navodi da postoje određene najave da će upravo takva podrška biti obezbeđena u Vojvodini od strane Vlade Vojvodine, dok Kancelarija, u saradnji sa Ministarstvom finansija pokušava da nađe rešenje za opštine koje se graniče sa Rumunijom i Bugarskom.
Srbiji je godišnje na raspolaganju 180 miliona evra iz pretpristupnih fondova Evropske unije. Čim dobijemo status kandidata za članstvo, iznos će biti mnogo veći.
