Izvor: Politika, 05.Nov.2015, 11:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne odustajemo od kvota za imigrante iz Evropske unije
Vlada će Briselu do februara 2017. predstaviti predlog kojim bi se volja našeg stanovništva da se ograniči imigracija spojila s osnovnim principom EU
Švajcarska je u Srbiju dosad uložila blizu milijardu evra i svake godine se svrstava u tri najveća investitora u Srbiji. Kao jedan od najvećih donatora naše zemlje, planirala je da nam od 2013. do 2017. godine donira ukupno 75 miliona franaka. Bez obzira na probleme koje privreda te zemlje ima zbog prejakog franka, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što se odražava usporavanjem rasta BDP-a i porastom nezaposlenosti, Švajcarska nije odustala od tog plana, kaže Johan Šnajder-Aman, potpredsednik švajcarske konfederacije.
„Odluka našeg parlamenta o tim ulaganjima do 2017. godine još je na snazi, mada, kao i svi ostali, moramo ponovo preispitivati naše planove. Uveren sam, međutim, da ćemo ostati pri njima”, ocenjuje Šnajder-Aman.
Srbija želi da po uzoru na Švajcarsku uvede sistem dualnog obrazovanja. Stručne srednje škole su u Srbiji već popularnije od klasičnih, ali privatni sektor nije zainteresovan za prijem srednjoškolaca pripravnika, što je osnova dualnog obrazovanja. Školujemo previše kadrova za poslove koji tržištu nisu potrebni u tom broju. Kako da motivišemo preduzetnike da primaju pripravnike i da uskladimo obrazovni sistem s potrebama tržišta?
O dualnom obrazovanju po švajcarskom modelu pričalo se tokom svakog susreta koji sam imao ovde. Taj sistem, kako pretpostavljamo na osnovu niske stope nezaposlenosti mladih u Švajcarskoj, daje mladima dobre šanse za nalaženje posla. On se, kao kombinacija teorije izučene u školi i, paralelno, prakse stečene u poslu, razvijao generacijama i u njemu privatni sektor učestvuje na dobrovoljnoj bazi. Dok sam bio preduzetnik, tridesetoro mladih ljudi je kod mene počelo karijeru. Nisam im to ponudio iz dobrote, nego iz egoističnih razloga. Praksom koju su tu stekli stoprocentno su ispunjavali zahteve tržišta. Vašem premijeru i ministrima preporučio sam da se postarate da stanovništvo veruje u tu vrstu obrazovanja, koja je osnova za kompetitivnost, inovacije i blagostanje.
Da bi sistem dualnog obrazovanja bio primenjen, da li je nužno imati već stabilnu privredu i napredan privatni sektor kako bi preduzetnici mogli naći računicu u angažovanju pripravnika? Može li taj sistem funkcionisati ako se počne od nule, u privredi nestabilnoj poput srpske?
Stručno obrazovanje se razvija malim koracima, ali sistemski, sa strategijom. Morate prihvatiti da će to zahtevati vremena. Ali, jednom kada počnete ulagati u dodatno obrazovanje, ne možete pogrešiti. Shvatio sam da su vaši ministri, naročito premijer, osobito zainteresovani za ovo pitanje. Siguran sam da će se srpska vlada s privatnim sektorom potruditi oko ovih aktivnosti.
Na nedavnim parlamentarnim izborima u Švajcarskoj desničarske i antiimigrantske stranke su preuzele dominaciju. Da li će to, uz izbegličku krizu, dati zamah nameri vaše zemlje da s Evropskom unijom pregovarate o uvođenju imigrantskih kvota?
Švajcarsko stanovništvo nikada nije odlučilo da odustane od bilateralnih odnosa, već je na referendumu 2014. godine izglasalo izvesno ograničenje imigracije (iz zemalja EU – prim. „Politike”). Naša vlada nastoji da osmisli razuman predlog kojim bi se volja stanovništva da se ograniči imigracija spojila s osnovnim principom EU o slobodi kretanja i sa bilateralnim sporazumima. To je delikatan zadatak, za koji bi rešenje, to jest predlog koji ćemo dati Briselu, trebalo da nađemo do februara 2017. godine. Za mene, koji dolazim iz poslovnog sveta, liberal sam u duši i predstavljam populaciju koja je otvorenog uma, presudno je da poštujemo volju našeg stanovništva, ali i da ostanemo zemlja otvorenog uma, jer ta otvorenost je recept za naše blagostanje i ostale uspehe. Što otvoreniji ostanemo, možemo više doprineti blagostanju kontinenta. I mi smo Evropljani i želimo doprineti većoj kompetitivnosti, inovativnim postignućima i smanjenju nezaposlenosti, što je presudno za stabilizaciju država, regiona i celog kontinenta. Moramo se boriti za uspeh koji će biti zajednički.
UNHCR je kritikovao Švajcarsku zbog toga što većini sirijskih izbeglica odobrava samo privremeni boravak umesto azila. Da li ćete menjati tu politiku?
Nećemo. Kad je reč o tražiocima azila, ispitujemo svaki pojedinačan slučaj, uz jasna pravila za odobravanje azila. Ti principi će ostati isti.
Vaša država ostaje van NATO-a. U srpskoj javnosti se kao argument za pristupanje tom savezu navodi i da su neutralne samo zemlje koje su jedinstveni slučajevi i da Srbija to nije. Smatrate li neutralnost politikom koju svaka država može sprovesti ili se slažete da je ona samo za jedinstvene slučajeve?
Svaka zemlja ima svoju istoriju. Švajcarska je nezavisna od 1291. godine. Za nas, to je najbolji princip. Branimo našu relativnu nezavisnost i, takođe, više nego učestvujemo u stvarima od opšteg značaja i lojalni smo. Podsetiću vas na Crveni krst kao dobar primer vekovnog švajcarskog doprinosa dobrobiti međunarodne zajednice. Ali, s obzirom na švajcarsku istoriju, o principu neutralnosti se ne može izvesti generalni zaključak za druge zemlje.
.jpg)
