Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Mar.2011, 11:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nastavljen dijalog Beograda i Prištine

BRISEL -

Predstavnici Beograda i Prištine nastavili su jutros dijalog pod pokroviteljstvom Evropske unije, a kako se očekuje, današnji razgovori će trajati do ranog posle podneva.

Na stolu će se, prema očekivanjima, naći pitanja kao što su avio-saobraćaj, telekomunikacije i carinski pečati.

Posle današnjeg susreta visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton trebalo bi da izda saopštenje, a predstavnici Beograda i Prištine >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da se obrate novinarima.

Razgovori su počeli sinoć, a šef beogradskog pregovaračkog tima Borko Stefanović izjavio je po završetku prvog sastanka da je susret sa delegacijom Prištine bio "normalan i ljubazan".

Kako je rekao, tim iz Beograda nije dozvolio "bilo kakvu devijaciju u razgovorima", efikasno prelazeći preko razlika koje je "druga strana često pokušavala da predstavi".

Stefanović je precizirao da je tim iz Prištine pokušavao da istakne "terminološke i narativne" razlike, kao i "tumačenja skorašnje istorije".

"Mi se nismo na tome zadržavali, nismo gubili vreme, već smo pokušali da pričamo o konkretnim stvarima koje će doneti dobrobit ljudima na Kosovu i Metohiji i omogućiti nesmetan evropski put regiona", kazao je Stefanović posle prvog susreta sa delegacijom iz Prištine u Savetu EU.

Na molbu da prokomentariše činjenicu da Priština insistira na razgovorima "dve države" i "tehničkom dijalogu", Stefanović je ocenio da takve izjave služe za "unutrašnju upotrebu".

"Te izjave služe za unutrašnju upotrebu, za jačanje neke svoje pozicije, i na nas ne utiču. Iluzorno je da mi njih ili oni nas ubeđuju da promenimo viđenje statusa, koje je duboko utemeljeno na našem zakonodavstvu, našem Ustavu, ako hoćete i međunarodnom pravu", naglasio je Stefanović.

Po njegovim rečima, pitanja katastra i matičnih knjiga - o kojima je sinoć bilo reči - posebno su važna za evropski put, jer trenutno postoje dva paralelna sistema, dve paralelne realnosti - a neophodno je regulisanje jedinstvene baze podataka.

Kako je rekao Stefanović, ovo je bio inicijalni sastanak i prilika za međusobno 'čitanje' dva pregovaračka tima, upoznavanje i izgradnju stepena poverenja među nama.

"Došli smo izuzetno pripremljeni i to se videlo, naša rešenja su detaljno razrađena, što drugoj strani ostavlja mogućnost da odgovori u adekvatnom terminu", zaključio je Stefanović.

Šefica prištinske delegacije Edita Tahiri je uoči prve runde dijaloga nastojala da uveri da je to dijalog "države Srbije i države Kosova".

Ona je takođe isticala da je reč o "tehničkom dijalogu" kojem prištinska strana pristupa "otvorenog duha i s konstruktivnim pristupom".

"Mnogo je stvari na dnevnom redu. Ako bude kreativnosti, moći ćemo da unapredimo živote ljudi i napredujemo u približavanju EU", rekla je Edita Tahiri.

Karpenter: Lažna nada Srbije

Potpredsednik uglednog instituta Kejto u Vašingtonu, Ted Karpenter, izjavio je za Tanjug da ne očekuje mnogo od dijaloga Beograda i Prištine, koji je počeo u Briselu.

"Dijalog nema suštinski značaj. To je vrsta diplomatskog poziranja da bi se zapadne sile uverile kako su Beograd i Priština razumni i spremni da razgovaraju kroz diplomatske mehanizme," rekao je Karpenter nacionalnoj novinskoj agenciji i dodao da od dijaloga ne očekuje mnogo.

Spremnost za učešće obe strane u razgovorima u Briselu Karpenter objašnjava njihovom rešenošću da izgrade kredibilitet u očima Evropske unije, čije vodeće sile od njih očekuju upravo da pokažu razumnost i fleksibilnost.

Što se tiče uloge SAD u tom, kako je rekao, teatru, on je ocenio da, umesto da se Vašington postepeno izvlači iz tog problema i prepusti ga ostalima, u administraciji je prevladala neobuzdana želja da se mešaju u svako kontroverzno pitanje.

EU pred obema stranama maše šargarepom, posebno pred Beogradom, kako bi učinili da Srbija bude razumnija. Pri tom, računa se na srpsku želju da ubrza svoje evropske integracije, kaže Karpenter.

On istovremeno upozorava da bi nada Srbije u brzo priključenje EU mogla biti izneverena i da zbog rastućeg otpora prema daljem širenju Unije, koja je u ekonomskim teškoćama, novog prijema u članstvo neće biti nekoliko godina.

Ako Beograd misli da će ustupcima u dijalogu postići ubrzanje procesa ulaska u EU, to je lažna nada, ocenio je Karpenter.

Američki analitičar napominje da je teško reći da li je Srbija, i pored toga, spremna da prihvati šargarepu i podseća da su evropske integracije visoko na listi njenih prioriteta, što značajno uvećava mogućnost da će biti u iskušenju da tako nešto učini.

Što se tiče šargarepe za kosovske Albance, prema njegovim rečima, oni učešćem u dijalogu dobijaju bolju evropsku perspektivu i finansijsku pomoć za užasno loše stanje na Kosovu.

Ali, pošto SAD i EU insistiraju da se ne pregovara o statusu Kosova, Priština je u jačoj pregovaračkoj poziciji, jer im njihov glavni cilj neće biti podriven, zaključio je Kapenter.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...