Izvor: RTS, 03.Jan.2010, 19:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naslednici čekaju obeštećenje
Nijednoj od dosadašnjih 13 verzija Zakona o denacionalizaciji nije pošlo za rukom da pomiri interese države, trenutnih korisnika i naslednika nacionalizovane imovine. Već četvrtu godinu, prijave koje je podnelo oko 140.000 naslednika, stoje u Republičkoj direkciji za imovinu.
Srbija je jedina zemlja u regionu koja nema zakon o obeštećenju naslednika starih vlasnika imovine. Taj zakon je jedan od preduslova za uključivanje naše zemlje u >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Evropsku uniju.
I pored svih najava da ćemo do kraja 2009. godini dobiti Zakon o denacionalizaciji, to se nije dogodilo.
Vlada je poslednje nedelje decembra, Ministarstvu finansija preporučila da se pre nego što nacrt zakona uputi ministrima, o predloženim rešenjima konsultuje sa evropskim institucijama.
U Ministarstvu finasija kažu da će nacrt zakona biti jednostavan za primenu i neće otvarati nove nepravde.
"U tom smislu predlog ovog zakona mora biti potpuno izbalansiran i mora odgovarati ekonomskom potencijalu zemlje. Sa ovom dinamikom, a reč je o nedeljama, posle konsultacija sa evropskim institucijama izaći ćemo sa konkretnim predlogom", rekao je državni sekretar Ministarstva finansija Slobodan Ilić.
Nijednoj od dosadašnjih, čak 13 verzija zakona, nije pošlo za rukom da pomiri interese države, trenutnih korisnika i naslednika nacionalizovane imovine. Već četvrtu godinu prijave koje je podnelo oko 140.000 naslednika, stoje u Republičkoj direkciji za imovinu.
Naslednike posebno brine što je Zakon o građevinskom zemljištu u međuvremenu omogućio da ono prelazi u vlasništvo lokalnih vlasti i pojedinaca.
"Zaista bi bilo skandalozno da se nastavi poklanjanje jednoj grupici ljudi, dok je veliki broj građana lišen da postane vlasnik imovine koju su njihovi preci stvarali decenijama unazad", rekao je Milivoje Antić iz Mreže za restituciju.
Potraživanja vredna oko 200 milijardi evra
Ukupna potraživanja naslednika predstavljaju svega petinu nacionalizovane imovine. Poreska uprava je procenila da je reč o potraživanju vrednom oko 200 milijardi evra.
"Sve te vrednosti treba uzeti sa velikom rezervom, iz prostog razloga što je za jednu imovinu prijave dostavljalo pet naslednika, pa to nije jedno nego se množi sa pet. Po mnogim prijavama nisu dati nikakvi dokazi, a potražuje se na primer 10 hektara dedine imovine", rekao je Ilić.
Naslednici okupljeni u Mreži za restituciju koja je samo prošle godine bar desetak puta protestovala, tražeći donošenje zakona, očekuju da im imovina bude vraćena u naturi. Njima su najprihvatljivija rešenja predloga iz 2007. godine.
"Ništa posle toga nije urađeno. Samo se raspravljalo, filozofiralo, držani okrugli stolovi ništa se nije uradilo. Poslednje što čujem da je Vlada dala nalog Ministarstvu finansija. To je trebalo da bude urađeno odavno, to meni deluje neiskreno kao i ponašanje obe vlade u poslednje tri godine", kaže bivši ministar Milan Parivodić.
Sve bivše socijalističke zemlje, osim Mađarske koja je novčano obeštetila naslednike, imovina je vraćana kombinovanim modeleom. Naturalno gde god je to bilo moguće a često i izdavanjem državnih obveznica.
U našem fondu za restituciju trenutno ima oko 50 miliona evra, a po zakonu od svake privatizacije za tu namenu izdvajano je 5 odsto.
Pogledaj vesti o: Zakon o denacionalizaciji
