Izvor: RTS, 20.Feb.2014, 16:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Napredak u primeni energetskih propisa EU
Srbija vrlo dobro napreduje u primeni propisa EU u oblasti energetike, rekao zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice Dirk Bušle, na skupu o energetskoj efiksanosti. U regionu nema mnogo snabdevača energijom, energetska efikasnost vrlo niska, a infrastruktura zastarela, upozorili učesnici skupa.
Primena propisa EU u oblasti energetike >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << dobro napreduje, ocenio zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednce Dirk Bušle.
Na skupu "Evropska energetska politika - izazovi za Srbiju u procesu pristupanja" Bušle je rekao da je članstvo u Energetskoj zajednici korisno, jer pruža mogućnost zemljama da počnu da primenjuju evropske propise u energetici i da se pripreme za tržište EU.
"Iz ugla energetske zajendice, Srbija vrlo dobro napreduje. Prva ste zemlja koja ozbiljno primenjuje Treći (energetski) paket. Jedna ste od vodećih zemalja u otvaranju tržišta, što je, na kraju, glavni test za to koliko ste ozbiljni u primeni evropskih propisa", rekao je Bušle.
Naveo je da tu ima "spoticanja", ali da Srbija dobro napreduje i da, između ostalog, ima vrlo razvijeno regulaterno telo, odnosno Agenciju za energetiku, čiju ulogu i nezavisnost, kako je dodao, još treba osnažiti.
Bušle je rekao da u regionu treba uskladiti reformu energetskog sektora i održivi razvoj energetike, kako ne bi došlo do velikog raskoraka u tim procesima kao u slučaju Bugarske koja je predaleko otišla u podsticanju obnovljivih izvora energije.
Svilanović: Zastarela infrastruktura, efikasnost niska
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović rekao je na skupu da su problemi zemalja regiona u oblasti energetike slični - zavise od niskokaloričnog uglja i uvoza energenata uopšte.
Svilanović je rekao da u regionu nema mnogo snabdevača energijom, da je energetska efikasnost vrlo niska, a infrastruktura zastarela.
Dodao je da su emisije gasova sa efektom staklene bašte male u regionu, ali da je to pre svega posledica nerazvijene privrede i da ubuduće treba imati u vidu da će razvoj podrazumevati i rast emisija štetnih gasova.
Na skupu je iznet podatak da se u Srbiji emituje 6,5 tona ugljen-dioksida po stanovniku, što je blizu proseka EU.
Svilanović je rekao da će rešenja u oblasti energetike zahtevati mnogo više sredstava nego što zemlje regiona mogu da priušte i da, pošto nisu u položaju da se dodatno zadužuju, dostupna sredstva treba pažljivo koristiti.
Šef odeljenja za međunarodnu saradnju i proširenje u Direktoratu za energetiku Evropske komisijer Hans van Stejn rekao je da EU mora da smanji emisije gasova, jer pitanje klimatskih promena nije rešeno.
Van Stejn je rekao da je utvrđivanje novih ciljeva za 2030. u oblasti energetike i klimatskih promena o kojima se razgovara u EU neophodno kako bi se obezbedila i stabilnost i predvidljivost za investitore.
Novi predlog Evropske komisije predviđa da se do 2030. godine emisija gasova smanji za 40 odsto u odnosu na nivo iz 1990, udeo obnolvljivih izvora energije poveća na 27 odsto u finalnoj potrošnji, naveo je Van Stejn i dodao da će se o tim predlozima na nivou članica razgovarati već u martu ali da će to biti dug proces.
Prema njegovim rečima, EU je na dobrom putu i kada je reč o obnovljivim izvorima energije, odnosno da je njihov udeo povećan na 13 odsto u finalnoj potrošnji a da će do 2020. premašiti 20 odsto.
Dodao je da EU neće ostvariti 2020. uštede energije od 20 već 17 odsto.
