Izvor: Southeast European Times, 25.Jun.2012, 22:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Napredak u implementaciji Dunavske strategije

Strategija EU za poboljšanje kvaliteta života u Podunavlju napreduje po planu uprkos krizi u evrozoni.

25/06/2012

Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije -- 25.6.2012.

Finansijska kriza u evrozoni produbljena je od kada su ministri EU pre više od godinu dana podržali predlog Evropske komisije (EK) da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << donese strategija za dunavski region.

Strategija usvojena u aprilu 2011. ima za cilj podsticanje ekonomskog razvoja i poboljšanje ekološke prilike u četrnaest zemalja, među kojima i u članicama EU Austriji, Bugarskoj, Češkoj Republici, Nemačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Slovačkoj i Sloveniji, kao i u nečlanicama Bosni i Hercegovini (BiH), Hrvatskoj, Moldaviji, Crnoj Gori, Srbiji i Ukrajini.

I dok aktuelna kriza u evrozoni nije direktno uticala na taj proces, zvaničnici EK kažu da je ukazala na značaj nekih ključnih elemenata, posebno onih koji se tiču konkurentnosti preduzeća, tržišta rada i inovacija.

Jedan od četiri glavna stuba strategije je poboljšanje mobilnosti, podsticanje održive energije i promocija kulture i turizma.

Preostala tri imaju za cilj zaštitu životne sredine, povećanje prosperiteta i jačanje regiona.

Strategija je praćena akcionim planom, koji definiše jedanaest prioritetnih oblasti.

Od kada je usvojen, definisani su ciljevi u svakoj oblasti i razni konkretni projekti su identifikovani ili se razmatraju.

Miodrag Poledica, načelnik odeljenja u Ministarstvu infrastrukture i energetike Srbije, kaže za SETimes da su ciljevi u njegovoj oblasti delovanja poboljšanje železničkog, drumskog i vazdušnog saobraćaja i intermodalnost.

Predviđeno je otvaranje multimodalnih terminala u dunavskim lukama, kao i suvih luka koje će povezivati vodene puteve u unutrašnjosti sa železničkim i drumskim transportom do 2020. godine. To će ujedno skratiti vreme putovanja za konkurentne železničke putničke veze između većih gradova.

Pored toga, potrebno je postaviti četiri železnička teretna koridora preko podunavskog regiona u narednih pet godina. Postoji mogućnost i da se uspostavi još jedan takav koridor koji povezuje članice EU i zemlje koje to nisu, odnosno njihove železničke sisteme. Napredak je ostvaren i u domenu unutrašnjih vodotokova, u okviru čega postoji pilot projekat za inovativnu konstrukciju brodova, kao i „mapa puta“ plovnosti reka, uključujući i Savu.

Dragica Karajić, načelnik odeljenja u Ministarstvu ekonomije, rada i preduzetništva u Hrvatskoj, koordinator je prioritetne oblasti za podršku konkurentnosti preduzeća.

U februaru, Dunav se zaledio preko delova Beograda koje je poplavio prilikom otapanja. [Rojters]

Centar Jugoistočne Evrope za inicijative za preduzetničko učenje je istaknuti projekat „koji je veoma široko postavljen za jačanje konkurentnosti ... i ekonomskog razvoja“ regiona, kaže ona za SETimes.

U okviru te inicijative napravljen je instrument za obuhvatanje preduzetništva kao teme u raznim obrazovnim predmetima, koji se sada strateški isprobava u 32 škole i na 16 fakulteta u osam zemalja: Albaniji, BiH, Hrvatskoj, na Kosovu, u Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i Turskoj. Konkretne mere su takođe preduzete u oblasti transfera tehnologije i strukovne obuke.

Još jedna važna tema su ekološki rizici koji su veliki izazov za dunavski region, a poplave su najskuplje od tih rizika, prema rečima Kristaline Georgijeve, komesara EU za međunarodnu saradnju, humanitarnu pomoć i reagovanje na krize.

„Prirodne katastrofe koštale su Evropu 150 milijardi evra u proteklih 10 godina“, rekla je ona za SETimes prošlog meseca. „Poplave su napravile 52 odsto šteta od elementarnih nepogoda“ u tom periodu.

Denjub fladrisk (Danube Floodrisk) je specifičan projekat u toj oblasti. Peter Bakonji iz mađarskog Instituta za zaštitu životne sredine i istraživanje vodoprivrede je koordinator prioritetnog programa fokusiranog na upravljanje rizicima po životnu sredinu. Napominjući da se „projekat već finansira, da je u toku i da se bliži uspešnom završetku“, Bakoniji kaže za SETimes da su preostali rizici suša i nedostatak vode.

Bugarska, koja zajedno sa Nemačkom koordinira poslovima u prioritetnoj oblasti bezbednosti i borbe protiv organizovanog kriminala, bila je u aprilu domaćin skupa o upravljanju granicama i obezbeđivanju putnih isprava u Dunavskom regionu.

U maju je Bugarska, shodno tome, objavila pokretanje novog projekta jačanja prekogranične saradnje radi prevencije i borbe protiv korupcije u Podunavlju i na Zapadnom Balkanu. U žiži te inicijative su sukob interesa, oduzimanje imovine stečene kriminalom i sasecanje veza između organizovanog kriminala i korupcije.

Bugarska i Rumunija su, istovremeno, zajednički odgovorne za sprovođenje programa promovisanja kulture, turizma i međuljudskih kontakata. Ranije u toku godine, dva suseda su pored Srbije i Hrvatske, potpisala memorandum o implementaciji projekta „Tragovima rimskih careva“, čiji je cilj da privuče turiste u te četiri zemlje. Poseban cilj je razvoj svojevrsnog brenda Dunava za čitavu oblast.

Rad na dunavskom projektu pomoći će zemljama koje se nadaju ulasku u EU u pripremi za buduće članstvo. Poledica kaže da učešće Srbije „potvrđuje njeno strateško opredeljenje“ za članstvo i dodaje da „aktivno [učešće u programu] ... može da pomogne Srbiji na putu evropskih integracija“.

Nastavak na Southeast European Times...