Izvor: Politika, 13.Jun.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najbolji studenti putuju u Evropsku uniju
Neki od njih prvi put prelaze granicu a boravak u inostranstvu utiče na razbijanje predrasuda, širenje opšte kulture i bolje informisanosti
Ivanka Jelić (26) iz Beograda, student svetske književnosti, prošlog leta je prvi put izvadila pasoš i dobila priliku da pređe granicu. Kao jedan od studenta kojima je omogućeno da učestvuju u projektu „Putujemo u Evropu”, Ivanka je za mesec dana proputovala veliki deo Starog kontinenta. Cilj joj je bio da stigne do Skandinavije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a tamo je obišla Oslo, Stokholm, Geteburg i Kopenhagen. Kao i većinu njenih vršnjaka sa kojima je podelila utiske, najviše je impresionirala činjenica da, kada si već u Evropskoj uniji, možeš samo da sedneš u voz i da putuješ. Bez ograničenja i suvišnih pitanja, ponekada pomalo grubih, carinika.
– Nisam nikada putovala jer nisam imala novca, a i u toku leta sam uvek morala najviše da učim zbog dva udarna „ispitna” roka. Ovo iskustvo mi je dragoceno, videla sam mnogo zemalja i samo sam potvrdila stavove koje sam imala o životu u zapadnim zemljama – kaže naša sagovornica.
Prema njenom mišljenju, u našoj zemlji, koja je dugo bila izolovana, mladi ljudi ponekad nemaju ni želju da putuju i pitaju se: „Šta ću ja uopšte tamo?”.
Kako kažu stručnjaci, kod mladih koji nikada nisu izašli iz svojih rodnih gradova, vrlo često mogu da se razviju predrasude, netrpeljivost prema drugim narodima i nacijama, zatvorenost i nedovoljna informisanost o životu u drugim zemljama.
Prema podacima Evropskog pokreta Srbije, uz pomoć kojeg je, u poslednje četiri godine 800 najboljih srpskih studenata obišlo Evropu, oko 25 odsto akademaca koji su se prijavljivali na konkurs „Putujmo u Evropu”, nije imalo pasoš i nikada nije prešlo granicu. Mladi koji ne putuju, 85 odsto njih, kažu da to sebi ne mogu da priušte, a samo 15 odsto navodi vize kao najveću prepreku za izlazak iz zemlje.
– Reč je o najboljim studentima kojima roditelji jedva priušte upis na fakultet. Oni stanuju u studentskim domovima i redovnim, uspešnim studiranjem praktično sami sebe školuju. Novac je za njih najveća prepreka, a sa vizom, kao problemom, nemaju priliku ni da se suoče – objašnjava Vojislav Milošević iz Evropskog pokreta Srbije.
Prema njegovim rečima, prilikom sprovođenja istraživanja, očekivali su veći broj studenata koji nisu nigde putovali. Ipak, analiza rezultata rasvetlila je situaciju. Mnogima je jedino putovanje na kojem su bili odlazak na ekskurziju, a, osim toga, naši mladi ljudi najčešće posećuju Grčku, Bugarsku, Mađarsku ili Tursku. U Grčku i Tursku ponekad idu na letovanje, dok je poseta Bugarskoj i Mađarskoj bila nešto uobičajeno za one koji žive u pograničnim područjima Srbije, sve dok ove zemlje nisu ušle u Evropsku uniju.
Poseta inostranstvu, prema mišljenju Suzane Krstić, psihologa i menadžera za aktivno učešće mladih u organizaciji „Hajde da"”, može da utiče na formiranje stavova, sticanje znanja iz određenih oblasti, širenje opšte kulture i bolje informisanosti mladih.
– Putovanja u druge zemlje utiču na razbijanje predrasuda o nekim narodima koje su kod nas ukorenjene. Takođe, kada naši mladići i devojke posećuju druge zemlje oni utiču na stvaranje pozitivnijeg mišljenja o našem narodu – smatra naša sagovornica.
Prema podacima Evropskog pokreta Srbije, tri najpopularnije zemlje koje naši mladi najradije posećuju su Francuska, Nemačka i Holandija, a često se „otisnu” u Italiju i Španiju.
Studenti koji su u proteklih nekoliko godina dobili priliku da, uz pomoć Evropskog pokreta Srbije, mesec dana obilaze Evropu, imali su veoma aktivna putovanja na kojima su pokušavali da posete što više kulturnoistorijskih spomenika i muzeja. U zavisnosti od njihovog budućeg zanimanja pravili su svoju rutu, a utisci su različiti.
– Studenti, u zavisnosti od svoje buduće vokacije, sumiraju utiske i o tome nas izveštavaju. Pozitivno smo iznenađeni činjenicom da se trude da obiđu što više spomenika i da iskoriste velike popuste koje imaju da bi posetili najpoznatije muzeje. Iz tog razloga ovakav vid putovanja ima veliki edukativni značaj. Mladi mogu da vide i nauče nešto novo što kod nas kasnije mogu da primene – mišljenje je Vojislava Miloševića.
I ove godine će, u okviru projekta „Putujemo u Evropu”, 200 najboljih studenata završnih godina fakulteta dobiti priliku da mesec dana „krstari” Evropom. Prijavljivanje studenata na ovaj konkurs je završeno, a za desetak dana biće poznat spisak onih koji će od 15. jula, uz besplatnu šengen vizu, obezbeđen džeparac, vozne karte i kartice za razne popuste, upoznavati evropske zemlje.
Jelena Popadić
[objavljeno: 13/06/2009]
.jpg)
