Izvor: RTS, 08.Jan.2017, 10:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nagrada mladim poljoprivrednicima za ostanak na imanju
Dok mladi poljoprivrednici u Srbiji čine tri odsto populacije, u Evropskoj uniji ih je dvostruko više. Ovde sela napuštaju zbog male zarade i teških uslova života. Kako bi mlađi od 40 godina ostali na selu ili počeli da se bave poljoprivredom država će im, od ove godine, subvencionisati 75 odsto uloženih sredstava za investicije. Prioritet će imati oni koji žive u siromašnijim područjima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Tek svaki 20-ti srpski poljoprivrednik mlađi je od 35 godina. Oni ali i drugi mladi koji žele da se u upuste u poljoprivrednu proizvodnju ciljna su grupa nove agrarne mere. Ona predviđa, po prvi put, da se novac za investiciju dobija unapred, a da se troškovi kasnije pravdaju računima.
"Bilo je šteta prekinuti tradiciju dugu 30 godina i zato sam ostao na selu. Uz neki podsticaj valjda će biti nekog boljitka i sigurno će biti lakše nekome ko već radi taj posao", rekao je Mališa Denčić iz sela Crnoklište kod Pirota.
Nebojša Đorđević, poljoprivrednik iz Davidovca kod Vranja kaže da je to odličan program za onog ko se stvarano bavi poljoprivredom i ko živi od toga.
"Ali videćemo kako će to u praksi funkcionisati. Najbolje je novac, što se tiče poljoprivrede, uložiti u povećanje zemljišnog fonda u gazdinstvu ili u obnovu i nabavku mehanizacije", kaže Đorđević.
Detalji konkursa, ali i koliko će ukupno novca iz budžeta biti izdvojeno za ovu namenu znaće se za desetak dana.
"Ali šta je suština cele priče - želimo da stvorimo nove poljoprivrednike, one koji su namerni da sa drugih prostora dolaze na selo, dolaze da žive i ostvaruju poljoprivrednu proizvodnju i svoju egzistenciju da ostvaruju tamo ili sa druge strane koji žive tamo da ne odlaze od svojih kuća", rekao je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.
Ovakva podrška će, kažu stručnjaci, prvenstveno značiti onima koji već imaju kapital i proizvodnju.
"Kada su u pitanju početnici ili oni koji žele da se bave poljoprivredom iz grada odlazeći na selo - to verovatno nije dovoljan iznos sredstava. Ovo neka bude početak, jedna početna kapsula, jedna dobra namera, želja da se u agrarnoj politici unese jedan novi život", kaže Milan Prostran, agroekonomista.
Da li će mladi ostati na selima ili se u njih vratiti zavisi i od kvaliteta zemlje, početnog kapitala, infrastrukture, imovinsko - pravnih odnosa, radne snage, kažu upućeni. U tom pogledu najvitalniji je jugozapad Srbije.
Dr Marija Drobnjaković sa Geografskog instituta pri SANU kaže da su brdsko-planinski krajevi - prostori koji su ugroženi.
"Teško da se tamo mogu vratiti mladi poljoprivrednici. Ipak su to doline reka gde možemo govoriti o nekoj intenzivnijoj poljoprivrednoj proizvodnji, bliže glavnim saobraćajnim koridorima i bliže većim gradskim centrima", smatra Drobnjaković.
Da se sa, na primer, sa 10.000 evra ipak može započeti proizvodnja, pokazuje prošlogodišnja analiza Američke agencije za međunarodni razvoj. Za plasteničku proizvodnju povrća potrebno je od 2.000 do 4.000 evra, za uzgoj svinja oko 1.200 evra, a za tov junadi ili malu farmu koza četiri puta više.
.jpg)
