Izvor: Southeast European Times, 19.Feb.2014, 18:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nagazne mine i dalje pretnja u BiH

EU i BiH zajedno rade na uklanjanju nagaznih mina, ali je napredak spor, opasan i skup.

19/02/2014

Ana Lovaković za Southeast European Times iz Sarajeva -- 19.2.2014.

Dvadeset godina nakon sukoba u regionu, nagazne mine u Bosni i Hercegovini (BiH) i dalje su jedno od najvećih bezbednosnih pitanja, a EU pomaže zemlji da >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << preduzme potrebne korake.

Nagazne mine preostale iz sukoba u BiH uzrokovale su povrede 1.200 i smrt 600 ljudi.

Od početka ove godine u nesrećama izazvanim minama živote su izgubile bar tri osobe.

Desetogodišnji Sejdo Šiko je poginuo, a njegov otac Selmir Šiko teško je povređen 4. januara u Karanovcu.

Sejdo, koji je sa svojim ocem i ujakom tražio gvožđe, zatekao se na neobeleženom minskom polju, koje se nalazi na liniji koja je odvajala zaraćene strane u periodu od 1992. do 1995. godine.

Mnogi stanovnici ruralnih oblasti u BiH slučajno uđu u minska polja u potrazi za drvima, starim gvožđem i drugim materijalima koji se mogu prodati kako bi se zaradio novac.

„Ljudski gubici su upravo razlog što je EU konstantno ulagala u akcije uklanjanja mina u BiH. Od 1996. godine u BiH je sprovedeno 55 projekata koje je finansirala EU, u vrednosti od skoro 39 miliona evra“, rekao je Endi Megafi, portparol specijalnog predstavnika EU u BiH, u izjavi za SETimes.

Prema Centru za uklanjanje mina u BiH, oko 1.218 kvadratnih kilometara ili 2,4 odsto teritorije zemlje pokriveno je nagaznim minama. Procenjuje se da je ostalo oko 120.000 mina i neeksplodiranih naprava.

Goran Ždrale, analitičar u Centru za uklanjanje mina u BiH, kaže da je puno toga učinjeno. Osam odsto zemlje bilo je u opasnosti od mina 1998. godine. U proteklih 20 godina preko 3.000 kilometara je očišćeno od otprilike 65.000 mina.

Ali, projekat je spor i skup. U 2013. samo je 11 kvadratnih kilometara očišćeno od mina. Od 1995. godine 46 tehničara za uklanjanje mina poginula su radeći na tome.

„Za realizaciju državne strategije o uklanjanju mina koja se treba implementirati do 2019, potrebno je još 300 miliona evra“, rekao je Ždrale za SETimes.

EU je posvećena pružanju pomoći BiH na polju eliminisanja ovih pretnji i obezbeđivanja značajne finansijske podrške za uklanjanje mina.

„Jasno je da treba učiniti više da bi se ispunio cilj čišćenja zemlje od mina do 2019. godine. U izveštaju EK o napretku 2013. za Bosnu i Hercegovinu izloženi su potrebni koraci“, dodaje Megafi.

U izveštaju se navodi da „implementacija Strategije uklanjanja mina kasni. Ostvarena je samo polovina ciljeva uklanjanja mina određenih za poslednje tri godine. Zakon o aktivnostima uklanjanja mina još nije usvojen. Da bi se ispunio cilj da se zemlja očisti od mina do 2019. godine, potrebno je poraditi na odgovornostima za prikupljanje sredstava, administrativnim i upravnim sposobnostima i koordinisanju mera za uklanjanje mina“.

Radosav Živković, žrtva nagazne mine, koji radi u nevladinoj organizaciji „Stop minama“, kaže da je BiH potrebno produženje krajnjeg roka.

„Ako nastavimo raditi ovom dinamikom deminiranje ćemo završiti tek 2024. godine. Nedostatak zapisnika o minskim poljima i manjak novca za deminiranje mogao bi koštati još života. Veliki je problem i što su nove generacije sve opuštenije, ne pazi se na oznake, a kako loša ekonomska situacija tera ljude na sakupljanje ogreva i metala, i oni koji su svesni opasnosti ignorišu je kako bi porodici obezbedili opstanak“, kaže Živković u izjavi za SETimes.

Koje korake BiH treba da preduzme za ubrzanje procesa uklanjanja nagaznih mina? Recite nam ispod teksta šta mislite o tome.

Nastavak na Southeast European Times...