Izvor: Večernje novosti, 24.Jun.2013, 13:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nafta vredna milijarde “krije” se u Prevlaci

ZAGREB - OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA NA jugu Jadrana, tačno na liniji morskog razgraničenja između Hrvatske i Crne Gore, nalazi se bogato nalazište nafte, koje i hrvatskoj i crnogorskoj strani u budućnosti obezbeđuje milijarde dolara. Već novinska vest izazvala je veliki interes obe strane, ali i želju da se ne stvara naelektrisana atmosfera kako rešiti vruće pitanje vlasništva nad naftom na jugu Jadrana, u trenutku kada Hrvatska ulazi u >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << EU, a Crna Gora pregovara za buduće članstvo. Jedno je samo sigurno, a to je da i Hrvatska i Crna Gora žele pare od nafte, ali i žude za rešenjem kako uopšte pokrenuti istraživanja i eksploataciju crnog zlata na lokaciji „Južni Jadran 3“. U Hrvatskoj se, u strogoj tajnosti, već mesecima izrađuju planovi koji će biti ponuđeni crnogorskoj strani. Zasada se zna samo da hrvatski predlog ide u pravcu zajedničkih istraživanja i eksploatacije, ali po kojem ključu tek treba da se vidi. Dosadašnja istraživanja su, naime, pokazala da je deo zaliha odmah ispod mogućih bušotina, ali veći deo je u području teritorijalnih voda. Hrvatska strana je i te kako svesna osetljivosti cele problematike, ali i stanja ekonomija dveju zemalja, pa će nastojati da podstakne eksploataciju i pre nego što se trajno reši granični spor.JOŠ VIŠE “CRNOG ZLATA“ NA zagrebačkom Rudarsko-geološkom naftnom fakultetu su nam rekli da su poslednja ozbiljnija istraživanja pokazala da je na lokaciji „Južni Jadran 3“ reč ipak o većim nalazištima nego što se pre pedesetak godina smatralo. Nema sumnje da bi u ovim uslovima, kada je cena nafte oko sto dolara, komercijalna eksploatacija bila opravdana. Da je područje Prevlake na jugu Jadrana bogato rezervama nafte zna se odavno, jer su Amerikanci prva ozbiljnija istraživanja počeli još 1970. godine. Kompanija „Ševron“ je nastavila istraživanja i deset godina kasnije, ali je tada cena nafte bila niska i ocenjeno je da komercijalna eksploatacija ne bi bila opravdana. U međuvremenu se u istraživanje uključila i engleska kompanija „Star petrolium“, a kako je i cena nafte drastično povećana, zaključeno je da su nalazišta dovoljno velika da se isplati bušenje i vađenje nafte. Niti je, međutim, bilo para, niti su okolnosti devedesetih godina to dopuštale. Sada se stanje promenilo, ali još nije sasvim jasno o kolikim rezervama je reč. Kako ni Hrvatska ni Crna Gora nemaju novca za tako velike radove, očito će stranci i u tom budućem velikom poslu igrati ključnu ulogu, a neke mrvice dobiće i dve države koje već godinama ne uspevaju da nađu rešenje za granicu na moru. Hrvatska i Crna Gora imale su uspone i padove u utvrđivanju granice, na kopnu je to nekako rešeno, ali je na moru ostalo privremeno rešenje. Hrvati i danas tvrde da bi ovakvim rešenjem mnogo izgubili, jer crta razgraničenja po mišljenju stručnjaka iz Hrvatske ide u korist Crne Gore. Crnogorci imaju svoje viđenje i biće sigurno potrebno još mnogo diplomatije da se dođe do konačnog rešenja. Milijarde pod morem mogle bi ovog puta da budu ipak jači argument za istraživanje podmorja južnog Jadrana od graničnog spora, a vremena je sve manje. I u naftnom biznisu nije danas sasvim lako naći ozbiljnog i jakog partnera koji će imati dovoljno para za istraživanja, jer put do nafte je skup i dug.

Nastavak na Večernje novosti...