Izvor: NoviMagazin.rs, 04.Maj.2016, 13:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadežda Gaće: Majska evropska raskršća
Evropska unija slavi 9. maja svoj praznik. Ovaj datum je usvojilo Veće EU 1985. godine u Milanu kao Dan Evrope i jedan od tri simbola EU.
Koreni te odluke nalaze se u Šumanovoj deklaraciji, posvećenoj regulisanju trgovine čelika i uglja u Evropi, a koju je on prikazao 9. maja 1950.
Deveti maj je i dan kada je fašizam kapitulirao i slavi se u mnogim zemljama sveta, pa i kod nas, kao Dan pobede.
>> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << />
U tom datumu se simbolično susreću i Evropa i antifašizam – i jedna i druga tradicija koje su poslednjih nekoliko godina ugrožene. Ubrzano jačanje desnice kulminiralo je na evropskim izborima 2015, a nastavlja se izborima u pojedinim zemljama Evrope u 2016. Prvo kriza 2008, koja je dovela do masovne nezaposlenosti, a potom i izbeglički talasi koji kulminiraju “sirijskom krizom”, postali su racionalno opravdanje za rast ksenofobije i pad tolerancije. Evropa je na teškom ispitu 36 godina nakon usvajanja datuma Evrope, 66 godina nakon Šumanove deklaracije i 71 godinu nakon Berlinskog ratifikovanja potpisa feldmaršala Vilhelma Kajtela na dokument o kapitulaciji Nemačke.
Istovremeno, radikalna i sve brojnija desnica zastrašuje svojim rečnikom i populizmom... Ali, još više brine što sva ksenofobija, netolerancija i populizam demonstrirani, a potom kritikovani, u zemljama poput Turske i Mađarske, postaju prihvatljivi i normalni za celu EU i ceo svet. Istovremeno evropske vrednosti, evropska produktivnost, pa ako hoćete i evropski socijalni sistem predstavljaju vrhunske civilizacijske domete i dovoljan razlog da se tome teži.
Dan pre svih ovih jubileja, 8. maja Srbija će dobiti novi parlament – ovoga puta ne poseban po tome što u njemu nema antievropskih stranaka, već Skupštinu u kojoj će ta krajnja desnica – antievropska i netolerantna – imati pristojan broj predstavnika. Po svemu sudeći to neće ugroziti proevropsku orijentaciju Vlade, ali će sigurno na javnu scenu doneti oštre tonove kroz parlamentarne doskočice i korišćenje parlamentarnih prenosa za sopstvenu propagandu.
Prema postizbornoj retorici i ponašanju ključnih političkih lidera nakon izbora, ne postoji loš scenario koji je nemoguć. Dominirajuća nepristojnost i totalno odsustvo uvažavanja političkih protivnika ili institucija traje danima i širi se svim sredstvima – od televizija sa nacionalnom pokrivenošću do društvenih mreža i SMS poruka. I u širenju nevaspitanog i zluradog govora nema apstinenata. Masovno je korišćen i jezik koji se sigurnim korakom već proširio u našim “mainstream” medijima, osvajajući nakon štampanih i elektronske.
Iako znam da Evropa nije ni blizu onako atraktivan cilj kao što je bila, ipak strasno priželjkujem pregovore i poglavlja koja nam mogu vratiti pravila i poverenje u institucije, tako da psovke i tuče neće biti svakodnevica na televizijama, tako da se neće optuživati i vređati politički protivnici ili institucije kad god nekome nije po volji ono što čuje i vidi ili misli da čuje i vidi. Ako kroz pregovore sredimo sebe, svoje institucije i svoje političare, ulazak u EU će biti lepo finale tog procesa, ali i samo uspešno završeni pregovori doneće nam ogromne dobitke.
