Izvor: S media, 01.Dec.2010, 18:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na trpezi samo kora hleba
PROSEČAN stanovnik Srbije, prema poslednjim statističkim podacima, godišnje potroši čak tri puta više hleba, nego građanin Evropske unije! Istovremeno, za četiri puta je manja potrošnja mleka i mlečnih prerađevina, a ništa nije bolja slika ni sa mesom.
- Struktura potrošnje hrane u Srbiji znatno je nepovoljnija u odnosu na razvijene zemlje Evropske unije - ističe Branislav Gulan, saradnik >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Privedne komore Srbije. - Potrošnja hleba i peciva je izuzetno visoka. Jedemo 105,9 kilograma hleba po stanovniku godišnje, što je ubedljivo najveća potrošnja u Evropi. Ipak, u odnosu na prethodnu godinu zabeležen je pad od 3,4 odsto, što govori o standardu naših građana.
Prvi hleb na svetu
U visokorazvijenim zemljama udeo hleba iznosi od 30 do 40 kilograma po glavi stanovnika godišnje. Kako ističe, u postojećim okolnostima visokih cena hrane, hleb je namirnica kojom naši ljudi kompenzuju sve ostalo.
- Godišnje naš čovek potroši 60,3 kilograma mesa i prerađevina u proseku, što je izuzetno skromno - naglašava Gulan. - Tu, takođe, imamo pad od 7,4 odsto. U toj potrošnji dominira svinjetina, na koju „otpada“ 16,9 kilograma. Sledi zatim živinsko i ostale vrste mesa.
GDE JE RAST
ZA razliku od ostalih namirnica, gde je mahom svuda došlo do pada potrošnje, statistika beleži rast kod konzumiranja banana, i to za 8,2 odsto. Godišnja potrošnja ovog južnog voća sada u Srbiji iznosi osam kilograma po stanovniku. Više se jedu i breskve za 3,7 odsto, a na godišnjem nivou Srbi konzumiraju po 2,8 kilograma tog sočnog voća.
I u potrošnji mleka i mlečnih proizvoda, takođe, kaskamo za razvijenim zemljama, sa prosečnih 83,6 litara po stanovniku. Na godišnjem nivou dodatno je smanjena potrošnja za četiri odsto. Recimo, Nemci godišnje potroše čak 308 litara, a evropski prosek je četiri puta veći i iznosi 245,1 litar, dok je u svetu 81,3 litara. U Sloveniji taj prosek je 228 litara, Hrvatskoj 162, Bugarskoj 145, a u BiH 168 litara.
Kada je reč o jestivom ulju, potrošnja u Srbiji takođe je vrlo visoka i iznosi 10,3 litra godišnje i gotovo duplo je veća od zemalja EU, gde je između četiri i pet litara. Ulje se sada za 7,2 odsto manje troši, a šećer - 8,8 odsto.
Od voća najviše konzumiramo jabuke - godišnje po 11,2 kilograma, i tu je pad od čak 21 odsto. U Sloveniji to je 42, Nemačkoj i Mađarskoj to iznosi po 32 kilograma, dok je evropski prosek 23,5 kilograma jabuka.
Iako je potrošnja povrća u Srbiji dosta visoka i godišnje iznosi 136 kilograma, tu opet zaostajemo za EU. Na godišnjem nivou i ovde imamo smanjenu potrošnju od 4,7 odsto.
I TRGOVCI U MINUSU
TRGOVINA na malo u Srbiji beleži ukupan pad u prošloj godini za 11,7 odsto, a učešće srpske trgovine u bruto domaćem proizvodu (BDP) iznosi 11,3 odsto, što pokazuje da stanje u srpskoj trgovini deli sudbinu ukupne domaće privrede.
- Promet robe u periodu januar-septembar ove godine opao je za 2,5 odsto u odnosu na isti period 2009, a na mesečnom nivou, gledano septembar na avgust, pad je 3,6 odsto, čulo se na Odboru za trgovinu u Privrednoj komori Srbije PKS.
- Sa predstavnicima Ministarstva energetike Srbije i menadžmentom Naftne industrije Srbije (NIS) razgovarali smo o demonopolizaciji tržišta nafte i naftnih derivata, jer je i energetika imala veliki uticaj na rast cena u ovoj godini - kazao je ministar trgovine Slobodan Milosavljević.
