Izvor: Blic, 21.Jun.2009, 20:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na referendumu bi 79 odsto glasalo za ulazak u EU
Kada bi danas bio održan referendum o ulasku Srbije u Evropsku uniju, 79 odsto izašlih bi to podržalo, što ukazuje da raspoloženje stanovništva za ulazak u evropsku porodicu naroda raste, pokazala su najnovija istraživanja Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije.
Istraživanja iz maja ove godine pokazala su da se "podrška Evropi" kreće između 60 i 70 odsto, dok je u decembru prošle godine ulazak >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zemlje u Uniju podržavao 61 odsto građana, što je Srbiju stavljalo na treće mesto u regionu, iza Crne Gore i Albanije.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da veliki deo stanovništva nema jasnu sliku o tome kako će članstvo u EU uticati na njihov položaj i standard.
Kvalitativne analize Instituta društvenih nauka pokazale su da građani nemaju dovoljno informacija o kvalitetu života u zemljama Unije, a stručnjaci koji su se bavili analizom medija su ocenili da građani nisu dovoljno informisani o prednostima i načinu života u zemljama članicama.
Direktorka Kancelarije Milica Delević objasnila je da se građani u većem broju izjašnjavaju za proces evropskih integracija kada se "osećaju bliže Evropi i kada vide koje koristi donosi EU". Ona je dodala da građani razumeju da neke stvari moraju biti učinjene sada, a da će se sve koristi osetiti kasnije.
Kada je reč o informisanju, naučni saradnik Instituta društvenih nauka dr Jovanka Matić izjavila je da su građani Srbije nedovoljno upoznati sa načinom života u zemljama EU i da im se kroz medije uglavnom nude negativne vesti koje se tiču ekonomske krize, nesreća, primera korupcije i drugo.
Govoreći o odnosu mladih prema integracijama, Matić je rekla da oni u velikoj meri podržavaju te procese, ali da i među njima ima razlika u poimanju "emotivnog i racionalnog" stava o EU.
"S jedne strane, oni znaju da je u zemljama EU stabilno društvo, ali uvek u svesti imaju to da su ljudi koji žive tamo karijeristi, da su čitav život posvetili novcu i karijeri, što nije slučaj i u Srbiji", ukazala je Matić.
Ona je objasnila da su istraživanja pokazala da mladi obično misle da u zemljama članicama EU postoiji bolji sistem, ali da bi život u nekoj od zemalja izmenio "naš dobar način života i vrednosti koje postoje u Srbiji".
Osvrnuvši se na izveštavanje medija, Matićeva je rekla da medijima sa nacionalnom pokrivenošću nedostaju obrazovni programi, a mali broj njih kroz informativne programe opisuje način života u EU kroz "priče običnih ljudi" i teme koje se tiču socijalne, zdravstvene politike.
Profesor Fakulteta političkih nauka i nekadašnja direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Tanja Miščević navela je na nedavno održanom skupu "Imidž Evrope u srpskim medijima" da se građani o procesu evropskih integracija, uglavnom, informišu preko elektronskih medija.
Ona je rekla da je primetno da se teme koje se tiču EU retko nalaze na prvim stranama novina, sem kada je reč o informacijama u vezi sa hapšenjem haškg optuženika Ratka Mladića, ili rokova i obaveza koje Srbija mora da ispuni. Miščević je navela da je vlasnička struktura medija nedefinisana i istakla da bi evropske integracije trebalo da budu "zadata tema za medije".
.jpg)
