Izvor: B92, 26.Okt.2010, 17:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na putu ka EU, bez "blanko ostavki"
Beograd -- Predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović zalaže se za promenu Ustava, kako bi se ukinule blanko ostavke poslanika, što je jedan od uslova EU integracija.
Od 10 evropskih zapovesti koje je Srbija postavila sebi kako bi dobila status kandidata u Evropskoj uniji, trećina se odnosi na Skupštinu.
Takav način regulisanja partijske discipline je, prema mišljenju Evropske komisije, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jedna od problematičnih regulativa u Srbiji koje moraju da budu promenjene da bi zemlja dobila status kandidata u EU.
Osim poznatih uslova kao što su reforma pravosuđa i saradnja sa Haškim tribunalom, Brisel traži i ukidanje blanko ostavki, koje su pojedini poslanici potpisali kako bi partije bile sigurne u njihovu odanost.
To pravo strankama donekle daje i Ustav Srbije koji predviđa da poslanik svoj mandat može da stavi na raspolaganje partiji koja ga je izabrala.
"To jeste jedno od krupnih pitanja, zbog kojih treba razmišljati o promeni ustava. Znam da to nije mudro što govorim, ali zaista mislim dok takav stav stoji u našem ustavu, mislim da takav poslanik treba da bude vlasnik mandata", kaže Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Skupštine Srbije.
Izmena ustava Srbije bila bi teži način da se ukine institucija blanko ostavki koja ne postoji ni u jednom evropskom parlamentu. Lakši način bi bila izmena Zakona o izboru poslanika.
"Tim zakonom bi bilo precizirano ta ustavna odredba na koji način poslanik to radi kako ne bi dolazilo do problema sa ostavkama", kaže Jelena Trivan iz Demokratske stranke.
"Besmisleno je pomišljati da u narednom sazivu stranke biraju poslanika sa kojima će potpisivati ugovore. To više nigde nije slučaj u EU, mislim da je Srbija zemlja koja ne može da se razlikuje. Mora da dođe do određene izmene izbornog zakona" kaže Vlajko Senić iz G17 plus.
Najpoznatiji primer pokušaja aktiviranja blanko ostavki bio je u slučaju poslanika Srpske radikalne stranke koji su prešli u novoformiranu partiju Tomislava Nikolića. Administrativni odbor tada nije izašao u susret radikalima i dozvolio je poslanicima da pređu u novu poslaničku grupu.
"Neophodno i manje važno što nam je išlo na ruku. To će ići na ruku demokratiji i građanima Srbije. Svi oni koji su se zalagali za drugačiji stav želeći da zadrže kontrolu nad poslanicima, konačno se ne mogu naći pred izborom već odlukom da čovek odlučuje onako kako misli da treba. Da imamo berzu ideja, a ne da svaki čovek bude predmet kupoprodaje", kaže Jorgovanka Tabaković iz Srpske napredne stranke.
"Suštinski problem nije to što postoje blanko ostave nego što administrativni odbor primenjuje dvostruke aršine. Kada podnosi vladajuća koalciija, onda se usvajaju, kad ih podnosi SRS ili DSS, onda blanko ne važe", kaže Aleksandar Martinović iz Srpske radikalne stranke.
Osim ukidanja blanko ostavki, među 10 "evropskih zapovesti" na koje se Srbija obavezala je i usvajanje zakona o finansiranju stranaka, što nas, kako je najavljeno, očekuje do kraja godine, ali i promena skupštinskog poslovnika, jer je parlamentu data mogućnost da razmatra i usvaja izveštaje regulatornih tela.
.jpg)
