Izvor: Kurir, 14.Mar.2012, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NEMAČKA JE KLJUČ DA SRBIJA UĐE U EU
Srbija svakako mora da popravi odnose s Nemačkom, a Tadić će znati to da uradi
BUKUREŠT - Prijateljski saveti.
U Rumuniji postoji izreka: Imamo samo dva dobra suseda - Srbiju i Crno more, kaže na početku razgovora za Kurir Jon Ilijesku, bivši rumunski predsednik,političar koji je posle pada režima Nikolaja Čaušeskua stvorio demokratski sistem i uveo Rumuniju u Evropsku uniju.
- >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << EU je naš zajednički cilj, i to veoma važan, jer, u poređenju sa zemljama zapadne Evrope, prema kojima je istorija bila više blagonaklona, naše zemlje su stalno bile pod vlašću stranih sila, pa nismo mogli dovoljno da se razvijemo. Zato treba da zajedno radimo na tom cilju i da se međusobno podržavamo.
♦ Šta je Rumuniji bilo najteže da ostvari na tom putu ka EU?
- Prvo, posle pada Čaušeskua 1989. morali smo da uspostavimo modernu demokratiju, da stabilizujemo ekonomiju i prilagodimo je evropskim standardima. Potom je trebalo da ubedimo i naše partnere u svetu da jesmo prava demokratija. Za ulazak u EU značajni su i jedno i drugo - i unutrašnji standardi i međunarodni odnosi.
♦ Ali imali ste i veliku pomoć Francuske i predsednika Miterana. U kome bi, po vašem mišljenju, Srbija trebalo da traži strateškog partnera?
- Da, ja sam imao i izuzetno dobre lične odnose sa Miteranom. Srbija ima dobre odnose s Italijom, i ona jeste važna, isto tako i sa Francuskom, Velikom Britanijom. Sve te odnose treba da dalje razvijate, ali morate popraviti odnose s Nemačkom, jer je ona glavna ekonomska sila u Evropi i ima lidersku ulogu.
♦ Kako?
- Imate inteligentne lidere, znaće oni to da urade. Imam poverenja u vašeg predsednika Borisa Tadića. On je vrlo inteligentan čovek i dobar političar.
♦ Rumunija je ušla u NATO. Mislite li da bi približavanje Alijansi ubrzalo put Srbije ka EU?
- Naravno. To nije jednostavno, imajući u vidu da je Srbija imala težak period i neprijateljski stav članica NATO prema njoj, ali to bi bilo značajno za razvoj Srbije.
♦ Da li je uopšte moguće da Srbija ostane van NATO?
- Ima članica EU koje nisu u NATO, na primer Švedska. Ali, imajući u vidu da su svi susedi Srbije u NATO, bilo bi pozitivno da i Srbija uđe.
♦ Mi u Srbiji verujemo da će nam se povećati standard čim uđemo u EU. Da li se u Rumuniji bolje živi otkako ste ušli u EU?
- Nije dovoljno ući u EU da bi se poboljšao životni standard. Naprotiv. Poslednje tri godine mi smo imali pogoršanje ekonomske situacije. Samo članstvo nije dovoljno, vrlo je važno kako se upravlja zemljom, kako se koriste resursi.
♦ Mislite li da je moguće da Srbija uđe u EU bez priznanja Kosova?
- Preduslov će biti normalizacija odnosa Srbije i Kosova. Vi sami morate da smislite najbolji način kako to da uradite. Ali, Srbija ima problem da shvati da sada postoji nova jednačina u odnosima sa susedima.
♦ Vaša stranka će se vratiti na vlast. Šta ćete im savetovati, da li treba priznati Kosovo?
- Tom problemu smo uvek pristupali imajući u vidu naše prijateljske odnose sa Srbijom. Naš stav će biti određen stavom naših srpskih prijatelja prema kosovskom problemu.
Marija Kordić
Milošević je bio kontradiktorna ličnost
♦ Upoznali ste i Slobodana Miloševića. Kako biste njega opisali?
- Da, sreli smo se na zvaničnom nivou kad je bio predsednik Srbije. On je bio kontradiktorna ličnost. Bio je inteligentan čovek, otvorenog uma što se tiče ekonomskih pitanja i politike uopšte, ali Jugoslavija je tada prolazila kroz težak period.
♦ Kako biste ocenili njegovu ulogu u istoriji Srbije?
- Kao kontradiktornu. S jedne strane, razumem njegovu želju da nametne interese Srbije drugima, čak i da sačuva celovitost Jugoslavije, mada je za to već bilo kasno. Ali, istovremeno, nije bio mnogo realan, bio je rigidan, i to je stvaralo negativne posledice. Ja sam u to doba bio u veoma dobrim odnosima sa Stipom Mesićem, koji je bio daleko otvorenijih shvatanja.
Na pruzi Šamac-Sarajevo
♦ Čime se bavite sada, posle napuštanja politike?
- Još sam politički aktivan, a pišem i memoare. U njima pominjem i svoj prvi odlazak u Jugoslaviju 1947. godine. Ja sam tada bio đak i član omladinskih brigada. Prolazio sam kroz Jugoslaviju na putu za Albaniju, gde smo gradili prvu albansku prugu, a zatim i u izgradnji pruge Šamac-Sarajevo. Drugi put sam bio u Jugoslaviji 1956, kao lider rumunskih studenata, na sastanku studenata.
Milošević je bio kontradiktorna ličnost
♦ Upoznali ste i Slobodana Miloševića. Kako biste njega opisali?
- Da, sreli smo se na zvaničnom nivou kad je bio predsednik Srbije. On je bio kontradiktorna ličnost. Bio je inteligentan čovek, otvorenog uma što se tiče ekonomskih pitanja i politike uopšte, ali Jugoslavija je tada prolazila kroz težak period.
♦ Kako biste ocenili njegovu ulogu u istoriji Srbije?
- Kao kontradiktornu. S jedne strane, razumem njegovu želju da nametne interese Srbije drugima, čak i da sačuva celovitost Jugoslavije, mada je za to već bilo kasno. Ali, istovremeno, nije bio mnogo realan, bio je rigidan, i to je stvaralo negativne posledice. Ja sam u to doba bio u veoma dobrim odnosima sa Stipom Mesićem, koji je bio daleko otvorenijih shvatanja.
Na pruzi Šamac-Sarajevo
♦ Čime se bavite sada, posle napuštanja politike?
- Još sam politički aktivan, a pišem i memoare. U njima pominjem i svoj prvi odlazak u Jugoslaviju 1947. godine. Ja sam tada bio đak i član omladinskih brigada. Prolazio sam kroz Jugoslaviju na putu za Albaniju, gde smo gradili prvu albansku prugu, a zatim i u izgradnji pruge Šamac-Sarajevo. Drugi put sam bio u Jugoslaviji 1956, kao lider rumunskih studenata, na sastanku studenata.
