Izvor: Kurir, 29.Jan.2011, 08:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NAKRAJ SELA ŽUTA KUĆA
Nakon nekoliko godina bavljenja globalnom ekonomskom krizom, odnosno praćenjem Evropske unije na put u dužnički pakao, nevidljivi lutkari koji kroje globalnu sudbinu rešili su da opet iz rukava u prvi plan izvuku svoj omiljeni adut - džihad.
Nekako svi u isto vreme, naša braća muslimanske veroispovesti nagužena su sa svih strana. U severnoafričkim i arabijskim banana republikama besne peti oktobri jedan za drugim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << pljušte meci, ukida se internet, vlada opšti haos i anarhija, osim ako se izuzme nekoliko srpskih turista, koji su ostali u Tunisu jer su prežvakali sva ta sranja s murijom još u doba kad smo mi bili predmet izdrkavanja Amera i Švaba.
To ni izbliza nije sve. Serija božićnih hapšenja muslimanskih ekstremista po zemljama Beneluksa, jedno uspešno dizanje u vazduh sebe ali ne i okoline u Švedskoj, obnovljeno kidisanje na danske karikaturiste, uz vehabijsko razbucavanje sebe i još trideset pet ljudi na moskovskom aerodromu - sve su to incidenti koji su nam obojili početak 2011. Najmanji zajednički sadržilac aktera, a naročito negativaca u ovim (istinitim) pričama, jeste njihova veroispovest.
I mi, koji stalno nešto tu najebavamo, svoje vrane konje za trku imamo. Odjednom se, iz vedra neba, pojavio glas Gospodnji, koji nam je iz usta Dika Martija saopštio šokantnu istinu koju smo sve vreme znali - da su pripadnici UČK daleko od anđela, da su srpski unutrašnji organi cenjena roba na Zapadu, a da će granica između Kosova i Albanije jednom možda biti i uspostavljena. Trljali smo uši u neverici, slušajući komrakovljevske rečenice iz Martijevih usta, a zatim i izjave zapadnoevropskih i balkanskih političara o tome kako je Zapad svojom sumanutom politikom stvorio nakaznu mafijašku tvorevinu Kosovo.
U ovom trenutku sve izgleda kao san - Haradinaj mardelja u Hagu, Tačiju se tresu gaće, mi smo dobri, oni zli... ne, neće nam vratiti Kosovo, budite bez brige - to su samo Amerikanci još jednom iskoristili diplomatski princip „ja sam te rodio, ja ću te ubijem“, koji su dosad uspešno primenili na Sadamu Huseinu, Slobodanu Miloševiću i avganistanskim talibanima.
No, svaki san mora da ima i svoj horor element, a to je ovog puta muftija Muamer Zukorlić, klasičan primer brižljivo uzgojenog filmskog negativca, u odnosu na kog njegov dosadašnji prethodnik (u smislu personifikacije „muslimanske opasnosti“) Sulejman Ugljanin izgleda dečje naivno kao Denis Napast. Verski sandžački vođa zmijskog jezika najnoviji rat poveo je protiv školske slave Svetog Save, a ja se nešto mislim: „Majku mu, ako ja mogu da odem u svoju osnovnu školu i istrpim popa koji peva i lomi pogaču, možeš valjda i ti, muftija Zukorliću.“ Eto i ja sam se upecao.
U Sandžaku su proteklih godina sugrađani muslimanske veroispovesti gađali bombama i mecima jedni druge, što ukazuje na to da sukobi tamo dosad nisu bili verski, a muftija Zukorlić se predano trudi da im utaba stazu u tom smeru. Tu su, naravno, i vehabijske zajednice posejane po bosanskim vrletima. Tu su, naravno, i Albanci s juga Srbije, koji više nego leba da jedu vole da sa opštine skinu srpsku i stave albansku zastavu. A tu je i zid koji Grci grade na granici s Turskom. Slučajno il ne, opet mi se nešto čini da smo najebali.
Nema većeg sranja od verskog rata, ali takve izjave nikad nisu bile popularne kod stanovnika ove planete, što znači da je pravo vreme da ovoj kolumni dođe kraj.
