Izvor: B92, 14.Feb.2012, 18:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mudis ruši rejtinge i evropske nade
Američka bonitetna agencija Mudis je snizila kreditni rejting šest članica Evropske unije - Italije, Portugalije, Španije, Slovačke, Slovenije i Malte.
Mudis navodi i da su Francuska, Britanija i Austrija zadržale vrhunsku ocenu rejtinga, ali su im prognoze snižene sa "stabilne" na "negativnu".
U saopštenju Mudisa se navodi da je takav korak preduzet zbog neizvesnosti oko sprovođenja finansijskih reformi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u EU, nepovoljne prognoze za privredu tog regiona, kao i rezultirajućeg pritiska na krhka tržišta.
Rejtinzi državnih obveznica mogu da igraju važnu ulogu u rastu i padu troškova zaduživanja neke zemlje zato što promena ocene rejtinga često rezultuje time da investitori traže više prinose zbog većeg rizika koji preuzimaju kupujući obveznice određene zemlje.
Potez Mudisa je bio manje oštar od onog kojeg je prošlog meseca preduzela rivalska agencija "Standard end Purs", koja je tada snizila rejting devet evropskih zemalja. Tom prilikom su Francuska i Austrija izgubile vrhunsku ocenu rejtinga AAA.
Nešto nakon toga je i treća velika svetska, odnosno američka, bonitetna agencija - Fič - snizila rejting Italije, Španije, Belgije, Kipra i Slovenije.
Rejting Italije je snižen na A3 sa A2, ali je po Mudijevom sistemu i dalje na nivou koji podstiče ulaganje, ocena Španije je snižena na A3 sa A1, dok je rejting Portugalije potonuo još dublje u okviru statusa "smeća", na Ba3 sa Ba2. Istovremeno su rejtinzi Slovačke i Slovenije sniženi na A2 sa A1, a Malte na A3 sa A2.
Španija: Odluka je kontradiktorna
Španija je kritikovala odluku bonitetne agencije Mudis da snizi kreditni rejting Madrida, navodeći da je taj potez "kontradiktoran", budući da su agencije za ocenu rejtinga pozdravile najnovije ekonomske reforme u Španiji.
Agencija je, inače, navela da je "skeptična po pitanju sposobnosti nove španske vlade da ostvari ciljno smanjenje budžetskog deficita, a neuspeh u tome doveo do daljnjeg rasta javnog duga".
"Bonitetne agencije kažu da pozdravljaju reforme, a onda odluče suprotno, prema svojim kriterijumima, što je prilično paradoksalno", izjavio je španski ministar finansija Kristobal Montoro.
"Oni obavljaju svoj posao, svoje procene, ali istina je da je ovo malo kontradiktorno", rekao je on i dodao da "agencije donose odluke u kojima navode da 'vrednuju reforme koje vlade preduzimaju, ali one neće ispuniti svoje ciljeve'".
Montoro je zapitao i koje ciljeve – "cilj je vraćanje privrednog rasta i zaposlenost? Čini mi se da mi sprovodimo te reforme".
Španska konzervativna vlada, koja je u decembru došla na vlast, pokrenula je niz reformi da bi do 2020. smanjila budžetski deficit i reformisala tržište rada u pokušaju da se izbori sa stopom nezaposlenosti od 22,85 odsto.
Austrija žali zbog odluke Mudisa
Austrija je saopštila da žali zbog odluke agencije Mudis da snizi prognozu njenog kreditnog rejtinga, navodeći da agencija nije uzela u obzir obiman plan štednje koji je zvanični Beč usvojio.
Ministarstvo finansija u Beču navelo je da je potez Mudisa zasnovan na oceni da će se austrijski javni deficit uvećati, dok program štednje vredan 26,7 milijardi evra znači da će deficit zapravo biti smanjen.
U slučaju Austrije, Mudis smatra da izloženost njenih banaka zaduženim istočnoevropskim zemljama predstavlja dodatni razlog za zabrinutost.
Austrijsko ministarstvo finansija pozdravilo je odluku Mudisa da zadrži vrhunski rejting Beča, ali i insistiralo da nema znakova da austrijskim bankama treba nova državna pomoć.
"Austrijski finansijski sektor je trenutno u procesu jačanja svog kapitala. Nadamo se da će Mudis imati to u vidu kada u budućnosti bude donosio odluke o rejtingu", navodi se u saopštenju ministarstva.
Pali troškovi zaduživanja Italije i Španije
Troškovi zaduživanja Italije i Španije pali su danas uprkos tome što je bonitetna agencija Mudis snizila kreditni rejting Rima i Madrida.
Španija je na aukciji jednogodišnjih i 18-mesečnih dužničkih hartija obezbedila 5,446 milijardi evra, uz gotovo trostruko veću tražnju od ponude. Prinosi na jednogodišnje obveznice pali su na 1,899 sa ranijih 2,049 odsto, dok su 18-mesečne dužničke hartije prodate uz kamatne stope od 2,308 u odnosu na 2,399 odsto sa prethodne slične aukcije.
Italija je na današnjoj aukciji srednjoročnih obveznica obezbedila šest milijardi evra, uz značajno niže kamatne stope i tražnju veću od ponude, saopštila je banka Italije.
Obveznice sa rokom dospeća 2014. donele su u italijansku državnu kasu četiri milijarde evra, dok su one koje dospevaju 2015. i 2017. prodate za 686 miliona, odnosno 1,314 milijardi evra.
Prinosi na dvogodišnje dužničke hartije oštro su pali na 3,14 sa 4,83 odsto iz prethodne slične aukcije. Prinosi na obveznice koje dospevaju 2015. i 2017. sniženi su na 3,77 sa 3,90 odsto, odnosno na 4,26 sa 4,93 odsto.
Kamatne stope na italijanske obveznice beleže oštar pad od početka godine, nakon što je u novembru na vlast došao novi premijer Mario Monti.
.jpg)
