Izvor: Politika, 27.Dec.2012, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mršav dosadašnji učinak vlade
U EU nisu protiv približavanja Srbije Rusiji
Ekonomista Vladimir Gligorov, koji gotovo već dve decenije radi u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije i dobro poznaje evropske prilike, kaže da se tamo sve veće približavanje Srbije i Rusije ne doživljava kao nešto posebno loše. Dosadašnji učinak Vlade Srbije Gligorov ocenjuje kao „mršav” dodajući da postoji pokušaj fiskalne konsolidacije.
„Pitanje je opredeljenosti Srbije za EU ili ne. Ukoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi to približavanje Rusiji značilo da bi se Srbija dvoumila ili odustala od učlanjenja u EU, to bi promenilo odnose između zemalja EU i Srbije, ali više u smislu institucionalizovanja sporazuma. Inače, sa političke tačke gledišta, to ne bi bilo nešto što bi bio veliki problem. Unija nema ni neprijateljske ni konkurentske odnose sa Rusijom ”, kaže Gligorov, u intervjuu za „Politiku”. On, zapravo, smatra da je „taj eventualno hladnoratovski pristup toj stvari samo zabluda”, što, kako ističe, ne znači da na zapadu nema ljudi koji drugačije misle.
Gligorov je juče učestvovao u raspravi „Zašto Evropska unija, a ne Rusija – ekonomski aspekti”, u organizaciji Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji. Tom prilikom je rečeno da je EU ključni trgovinski partner Srbije i da opredeljenje za članstvo u EU ne isključuje dalji razvoj ekonomske saradnje sa Ruskom Federacijom.
Zašto EU treba Srbiji da bude na prvom mestu?
Ekonomski motivi su jedan razlog. Jer, ako uzmete, ne samo trgovinu, već i zaposlenost naših ljudi napolju, tradicionalnu ekonomsku orijentaciju, sa ekonomske tačke gledišta, očigledno je da su što bolji trgovački odnosi sa EU u najvećem interesu Srbije. Što se tiče drugih razloga, modernizacije zemlje u institucionalnom smislu, političke stabilnosti koja se dobija na taj način, plus mogućnosti saradnje sa industrijski najrazvijenijim zemljama sveta, uz čak pomoć same EU kroz strukturne fondove, fondove koji imaju određenu razvojnu dimenziju, stvar je jasna.
Da li intenzivnija ekonomska saradnja, koja se najavljuje, između Rusije i Srbije može nekako da šteti evrointegraciji Srbije?
Ne može da šteti ukoliko je to po pravilima, uprošćeno rečeno, slobodnog trgovanja. Nešto od toga više je problematično sa stanovišta samih domaćih zakona, jer nije u interesu zemlje da ili prodaje imovinu ili da sklapa ugovore o investiranju, recimo, u jednu ili drugu infrastrukturnu stvar, a da to ne bude preko tendera ili preko konkurencije. U tom smislu, to jeste ne samo protivno nekim pravilima EU, nego je to protivno interesu Srbije.
Dajete prednost EU u ekonomskoj orijentaciji zemlje. Imajući u vidu ekonomsku krizu u EU, da li se odande može očekivati novi talas ulaganja, koja se, s druge strane, najavljuju iz Rusije?
– Nema ničega lošeg u tome da investicije dođu i iz Rusije. To nije sporno u Nemačkoj, zašto bi bilo sporno u Srbiji. Eventualno, sporno je da li se to radi na način koji obezbeđuje ekonomsku efikasnost i konkurenciju svih koji to žele da rade. Što se tiče investicija iz zapadne Evrope, tu treba imati u vidu da u EU, naravno, postoje zemlje sa suficitima u spoljnoj razmeni, pa, po prirodi stvari, moraju da investiraju napolje, u one zemlje koje su u deficitima, bilo da su u uniji ili izvan nje, kao što je Srbija. U tom smislu, uvek će biti tih stranih investicija. Pitanje je samo da li će te investicije doći u Srbiju ili u neku drugu zemlju, ne nužno zemlju EU, svet je veliki.
Kako ocenjujete učinak srpske vlade do sada?
Do sada je to dosta „mršavo”, pre svega zbog toga što je dosta toga otvoreno, ali je, kao što je to obično u Srbiji, takođe otvorena neizvesnost i šta će se od svega toga i realizovati. Postoji pokušaj fiskalne konsolidacije, ali to je prvi korak. Da li će se na tome istrajati i na koji način, ostaje da se vidi. Postoji to sa EU, početni sporazumi sa Kosovom… sad je to ponovo dovedeno u pitanje. Postoje antikorupcijske stvari koje postaju neizvesnije svakim danom, bez obzira na to što se one najavljuju, ali to počinje da biva politički problem, kao što je obično slučaj.
Ali, da li vlada može u tako kratkom periodu da ima veće uspehe?
Ne. Upravo to i kažem. Ono što su počeli da rade je možda i preko očekivanja s obzirom na to kako je sve to sastavljeno. Ali, s kojom je brzinom to dovedeno u pitanje, to je, po mom mišljenju, takođe zabrinjavajuće.
Gde je danas zapadni Balkan kad je reč o ekonomskoj krizi?
Zapadni Balkan u celini, sa još nekim zemljama u susedstvu je, verovatno, najgore prošao u ovoj krizi. To nije zato što je ta kriza specijalno za cilj imala Balkan u celini, nego što je razvoj u poslednjih deset godina na Balkanu, kad uzmete i Grčku i sve druge, pre krize, išao u tom dosta neravnotežnom pravcu.
A, kada će izaći iz krize?
Postoji taj problem velikih neravnoteža koje moraju da se isprave i zato to traje duže.
B. Čpajak
-----------------------------------------------------------
Izvoz osam puta veći u EU nego u Rusiju
U 2011. izvoz iz Srbije u EU bio je osam puta veći od izvoza iz Srbije u Rusiju. Izvoz iz Srbije u EU predstavlja 57,6 odsto srpskog izvoza u svet, a izvoz u Rusiju 6,2 odsto.
Ukoliko se izvozu u EU dodaju i podaci o izvozu u zemlje CEFTA, koje će biti članice unije u skorijoj budućnosti, to ukupno iznosi 80 odsto „evropskog izvoza”. Ako se, pak, izvozu za Rusiju dodaju podaci o izvozu u članice Carinske unije, Belorusiju i Kazahstan, onda se može reći da tamo odlazi ukupno sedam odsto izvoza iz Srbije.
Ovo su podaci iz analize ekonomskih odnosa „Srbija, Evropska unija, Rusija”, koju je uradio Istraživački forum Evropskog pokreta u Srbiji.
B.Č.
objavljeno: 27.12.2012
