Izvor: B92, Beta, Tanjug, 17.Sep.2010, 14:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mrkonjić: Koridor 11 biće evropski
Vršac -- Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić kaže da će Evropskoj uniji biti prosleđen zahtev da prizna trasu Koridora 11 kao zvaničan evropski putni pravac.
Mrkonjić je izjavio na promociji Koridira 11 kroz Srbiju, koja je održana uz učešće većeg broja domaćih i stranih zvaničnika, da je zahtev pismo o namerama četiri zemlje koje treba da potpišu još i resorni ministri Italije i Rumunije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
On je rekao da će taj dokument do kraja septembra biti prosleđen Evropskoj komisiji koja bi, prema njegovim rečima, 15. oktobra trebalo da verifikuje taj zahtev i zvanično prizna Koridor 11 kao evropski projekat.
Mrkonjić je rekao da će, kada EU bude priznala Koridor 11 za put od evropskog značaja, stići i novac za realizaciju tog projekta i da će zatim, ubraznim tempom, početi radovi na toj saobraćajnici.
Ministar saobraćaja Crne Gore Andrija Lompar objašnjava da bi trasa Koridora mogla da bude produžena, ukoliko se o tome postigne saglasnost svih zainteresovanih strana, od Temišvara do rumunske prestonice Bukurešta.
Ambasadorka Belgije u Srbiji Deniz Hover, čija zemlja je sada predsedavajući u EU, je izjavila da je izgradnja tog putnog pravca važan projekat za celu EU i da će Brisel podržati njegovu realizaciju.
Hover je istakla je Koridor 11 značajan zbog razvoja privrede i turizma i da će omogućiti još bolju saradnju zemalja u regionu. Ona je kazala da je unapređenje infrastrukture u Srbiji i izgradnja Koridora 11 važan korak za Srbiju na putu u EU.
Na trasi Koridora 100 miliona ljudi
Prestavnici Ministarstva za infrastrutkuru su istakli na promociji da Koridor 11 obuhvata drumski i železnički saobraćaj i da uključuje četiri zemlje u kojima živi više od sto miliona ljudi. Oni su istakli, osim toga, da samo u zoni rumunskih gradova Arada i Temišvara posluje oko 11 hiljada italijanskih firmi, sa oko 800 hiljada zaposlenih.
Ambasador Italije u Srbiji Armando Varikio je izjavio da izgradnja Koridora 11 vodi zbližavanju Srbije sa zemljama članicama EU i da Italija u potpunosti podržava taj projekat. Varikio je kazao da će izgradnja Koridora 11 stvoriti mogucnosti za veća ulaganja italijanskih preduzetnika u Srbiji.
Šef diplomatskog predstavništva Ruminije u Srbiji Jon Makovej je istakao da je izgradnja Koridora 11 veoma važan projekat za njegovu zemlju i da će dodatno zbližiti četiri države koje su uključne u taj posao.
Direktor Svetske banke (SB) u Srbiji Lu Bretar je kazao da je ta finansijska institucija spremna da uđe u pregovore o finansiranju radova na Koridoru 11. Bretar je rekao da bi Srbija trebalo da iskoristi taj projekat kao priliku da unapredi vlastitu saobraćajnu infrastrukturu, jer je to najbolji način da ubrza ekonomski razvoj.
Predstavnik Evropske investicione banke u Srbiji Andreas Beikos je takođe ukazao na spremnost te banke da se uključi u pregovore za finansiranje radova na Koridoru 11. On je podsetio da je EIB "finansijska ruka EU koja finansira infrastrukturne projekte u Evropi".
Počela gradnja obilaznice oko Vršca
Radovi na izgradnji obilaznice oko Vršca, u dužini od 8,5 kilometara, koja će biti deo budućeg Koridora 11, otvoreni su danas. Vrednost izgradnje obilaznice oko Vršca iznosi oko 15 miliona evra, a očekuje se da će biti završena do 2012. godine.
Predsednik vojvodjanske Vlade Bojan Pajtić kaže na otvaranju da će obilaznica oko Vršca imati ogroman privredni, saobraćajni i nacionalni značaj, pošto će omogućiti bolju saobraćajnu vezu sa rumunskim delom Banata, gde ima oko 2.000 velikih kompanija iz Italije.
On je kazao da će to takođe uticati i na dolazak velikih kompanija u južni deo Banata, jer će im taj projekat omogućiti bolju infrastrukturu i logistiku, pošto će obilaznica doprineti razvoju industrijske zone a biće i u blizini budućeg međunarodnog aerodroma u Vršcu.
Obilaznica se gradi na lokaciji od Beogradskog puta, obodom sela Pavliš i Vršački ritovi i uključuje se na put za Vatin, u blizini deponije. Reč je o prvoj fazi radova za deonicu u dužini oko 2,6 kilometara, čija vrednost iznosi 625 miliona dinara, a novac su obezbedili Putevi Srbije - 300 miliona, Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine - 300 miliona dinara i opština Vršac - 25 miliona dinara za eksproprijaciju zemljišta.
Pratite specijal: NIS na berzi
