Izvor: Politika, 01.Sep.2015, 08:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može li Beograd da stigne Podgoricu na evropskom putu
Zemlje zapadnog Balkana u Beču su potpisale deklaraciju u kojoj su se obavezale da neće jedna drugu kočiti u procesu evrointegracija, što nagoveštava da Brisel razmišlja da ceo region primi u EU u paketu
Od zemalja zapadnog Balkana koje su se okupile u Beču Srbija i Crna Gora su jedine koje pregovaraju sa Evropskom unijom. Dok Beograd još >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čeka otvaranje poglavlja, Podgorica je prilično iskoračila i od 35 poglavlja otvorila 20, od kojih je dva privremeno zatvorila.
Da li agilna Vučićeva vlada može na evropskim putu da stigne Crnu Goru, koja planira da pregovarački proces završi do kraja 2018. godine? I koliko je to važno, kada su su države zapadnog Balkana na samitu u Beču potpisale deklaraciju u kojoj su se obavezale da međusobne nesuglasice neće zloupotrebiti jedna protiv druge u procesu evrointegracija, što na posredan način zvuči kao da Brisel planira da ceo region da primi u EU u paketu. Na takvo razmišljanje, pripremu za kolektivni prijem u članstvo, upućuju i istovetni rokovi o planovima harmonizacije Srbije i Crne Gore sa EU.
Mišljenja da je EU naučila neke lekcije iz prethodnih proširenja, Jadranka Joksimović, ministarka zadužena za evropske integracije Srbije, kaže da lično smatra da je princip pojedinačnog vrednovanja napora i uspeha u procesu integracija mnogo kvalitetniji i pošteniji. „Neka nas vrednuju onoliko koliko smo dobri u reformama koje sprovodimo. Svi vide da je Srbija posvećena jačanju ekonomskih veza, kao i unapređenju političkih odnosa”, kaže ona i dodaje da su proces pregovora sa EU i reforme koje se sprovode važni kriterijumi za članstvo i zajednički imenitelj svih zemalja zapadnog Balkana i da svakako zemlje treba međusobno da sarađuju.
Kad je reč o mogućnosti da Srbija i Crna Gora za tri i po godine praktično budu na istim pozicijama prema EU, najpre objašnjava da se ovde nije govorilo o završetku pregovora, već o Planu za usvajanje pravnih tekovina EU, u kome je Srbija postavila cilj da uskladi svoje zakonodavstvo do kraja 2018. godine, a zatim kaže da je proces pregovora suviše kompleksan i tehnički i politički da bi se davale prognoze.
„Ne treba zaboraviti činjenicu da je svaka zemlja specifična i da se njeni procesi pristupanja razlikuju i da ih je teško upoređivati, što, naravno, ne znači da zemlje u tom procesu ne sarađuju na tehničkom nivou i ne razmenjuju iskustva”, podvlači i podseća da smo sada, na osnovu negativnih iskustava iz prethodnog talasa proširenja, kada su pojedine zemlje nepripremljene ušle u članstvo, u situaciji da se u pregovorima prvo ide na otvaranje političkih poglavlja, te da je taj pristup delimično primenjen i na Crnu Goru.
Ona misli da pomenute pozicije ne treba posmatrati samo kao tehničke, već da se može govoriti i o političkim pozicijama. „Srbija je prepoznata kao odgovorna zemlja, najozbiljniji kandidat u regionu. To što nismo otvorili poglavlje ne znači da smo gubili vreme”, naglašava Joksimovićeva.
I Aleksandar Andrija Pejović, državni sekretar za evropske integracije i glavni pregovarač Crne Gore, objašnjava da je Crna Gora svojim strategijskim dokumentom definisala put usklađivanja s evropskim zakonima do kraja 2018. i ističe da im je cilj da to bude godina kada će postići unutrašnju spremnost za članstvo.
„Imajući u vidu da je planirana dinamika od pre tri i po godine u potpunosti ispraćena i da nju prate kvalitet sprovedenih reformi i podrška EU, uveren sam da Crna Gora ima unutrašnju snagu i kapacitete da započeti posao uspešno i u rokovima koje smo sami postavili dovede do kraja. Ipak, iako dinamika pregovora najviše zavisi od kapaciteta i efikasnosti države koja pregovara da usvoji i sprovede evropske propise i politike, ne može se zanemariti politička i ekonomska situacija u samoj EU, kao ni aktuelna globalna pitanja koja utiču na raspoloženje u državama članicama. Pri svemu tome, i kretanje ostalih zemalja regiona ima uticaja na sveukupni proces širenja EU, tako da moramo imati na umu sve ove faktore kad govorimo o planiranim fazama do ulaska u EU”, kaže on.
A kad je reč o poređenjima evroprocesa dve države, Pejović misli da je nezahvalno praviti komparaciju, posebno imajući u vidu da Crna Gora ima više od polovine otvorenih poglavlja, dok Srbija tek treba da otvori prva poglavlja. Takođe, za razliku od Crne Gore, osim poglavlja 23 i 24, za Srbiju je, prema njegovim rečima, veoma važno i poglavlje 35.
„Ono što je važno jeste da sve države regiona ostvaruju napredak u približavanju EU. Upravo zato smo poslednjih godina intenzivirali regionalnu saradnju u oblasti evropske integracije gde sagledavamo kako jedni drugima možemo pomoći da reforme sprovodimo brže, bolje i kvalitetnije, da udružimo znanje, iskustvo i, gde je to moguće, resurse”, kaže i ukazuje da nije reč o takmičenju ko će prvi stići na cilj, već o potrebi da svi u regionu kvalitetno sprovedu proces.
S druge strane, Joksimovićeva ističe da su poređenja moguća, ali da i ne moraju da odslikavaju suštinu reformi i stepen napretka, posebno kada su u pitanju države iz našeg regiona, koje su nekada delile iskustva, ali i koje su prošle kroz različite društvene i istorijske procese. „Srbija je po mnogo čemu zemlja od ekonomskog, političkog, pa i bezbednosnog značaja. Od nas se uvek očekuje više”, podvlači ona.
