Izvor: B92, 11.Jan.2012, 18:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Monti: Italijani ustaju protiv EU
Rim, Berlin -- Italijanski premijer Mario Monti je upozorio na moguće "antievropske" proteste u Italiji ukoliko italijanski napori za sprovođenjem reformi ne budu prepoznati.
"Problem je u tome što uprkos našim žrtvama, nismo dobili ništa zauzvrat od Evropske unije, kao što je pad kamatnih stopa", kaže on.
Monti dodaje da "nažalost, moramo priznati da naše reformske politike nisu naišle na priznanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i razumevanje u Evropi koje zaslužuju".
"Ukoliko italijanski narod uskoro ne vidi opipljive rezultate za svoje štednje i reformske napore, izbiće protesti protiv Evrope, protiv Nemačke - koja se doživljava kao pokretač netolerancije u EU - i protiv Evropske centralne banke (ECB)", dodao je Monti.
Ključna tema razgovora Merkel i Montija bilo je sprovođenje fiskalnog pakta zemalja evro-zone i još devet drugih članica Evropske unije (EU), sklopljenog na samitu decembra 2011. Pakt predviđa strože mere budžetske discipline. Zemlje čiji je državni dug veći od 60 odsto BDP, trebalo bi da se obavežu da ga godišnje smanjuju za po pet odsto.
Monti je dodao da se nada da će primena odgovarajućih mera rezultirati sniženjem italijanskih troškova zaduživanja, koji već neko vreme ne padaju ispod sedam odsto, što se smatra neodrživo visokim nivoom.
Italijanski premijer je narušavanje gornje granice deficita po sporazumu iz Mastrihta od Francuske i Nemačke ubrzo nakon uvođenja jedinstvene valute nazvao "najgorom greškom u EU u proteklih deset godina". On je uputio i pohvale Nemačkoj, najviše zbog "pokazane budžetske discipline bez premca".
Naglasio je da je Italija štednju i reforme započela sa visokim stepenom zrelosti i da "niko više ne mora da se plaši Italije" jer iz nje više ne dolazi opasnost zaraze po evro.
Istovremeno, nemačka kancelarka Angela Merkel je odala priznanje Montiju i njegovoj vladi zbog "izvanredno važnih i dragocenih mera" za obuzdavanje krize u Italiji.
Kancelarka je ocenila da je nova vlada u Rimu u konsolidaciji budžeta i strukturalnim reformama pokazala brzinu i kvalitet što će ojačati Italiju.
Navodeći da "sa velikim poštovanjem" prati kako brzo se sprovode nužne reforme, kancelarka je izrazila uverenje i da će "rad italijanske vlade biti i nagrađen".
Državni dug Italije iznosi oko 1.900 milijardi evra što je 120 odsto njenog bruto-društvenog proizvoda (BDP).
Italija, treća po veličini ekonomija evrozone, izazvala je bojazan da bi je njena toksična mešavina niskog privrednog rasta, visokog duga i troškova pozajmljivanja mogla naterati da traži spasavanje kao što je to bio slučaj sa Grčkom, Irskom i Portugalijom.
Monti je "progurao" strogi plan mera štednje kako bi popravio probleme Italije, međutim još postoji zabrinutost zbog njegovog uticaja na ekonomiju koja ide ka recesiji.
Monti podržava Nemačku i Francusku po pitanju poreza
Italijanski premijer Mario Monti je izjavio da će podržati uvođenje novog poreza na finansijske transakcije ukoliko se on bude primenjivao u čitavoj Evropskoj uniji, čime je podržao ideju koju zagovaraju Nemačka i Francuska.
Ipak, dok nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Nikola Sarkozi navode da bi možda bilo dovoljno da se taj porez primeni u 17-članoj evrozoni, Monti je istakao da bi radije da se on primenjuje u svih 27 članica EU, što bi moglo da bude teško izvodivo s obzirom na odlučno protivljenje Britanije.
"Spremni smo da podržimo tu inicijativu na nivou EU", rekao je Monti.
Montijev prethodnik, Silvio Berluskoni, bio je veoma protiv poreza na finansijske transakcije, ali je Monti izjavio kako misli da je to dobra ideja, posebno zato što bi omogućila smanjenje poreskog tereta po porodice.
Deficit pao na 2,7 odsto u trećem kvartalu
Italijanski javni deficit je pao na 2,7 odsto u trećem kvartalu sa 3,5 odsto koliko je iznosio u istom periodu 2010. - što je njegov najzniži nivo od poslednjeg kvartala 2008. kada je iznosio 2,2 odsto, pokazuju podaci italijanskog Zavoda za statistiku ISTAT.
Ta cifra je naglo pala sa 3,5 odsto koliko je iznosila u trećem kvartalu 2010. dok je tokom prvih devet meseci 2011, manjak između vladinih troškova i prihoda iznosio 4,3 odsto u poređenju sa 4,6 tokom istog perioda u 2010. godini.
EU je postavila granicu od tri odsto budzetskog deficita, ali su države članice godinama ignorisale to pravilo, sa teškim odlukama koje su sada neophodne za vraćanje tih cifri u liniju i stabilizovanje javnih finansija.
Italija je u prethodnoj godini usvojila tri budžeta štednje u nastojanju da smanji svoj ogromni javni dug, koji je uzdrmao finansijska tržišta i gurnuo treću po velicini ekonomiju evrozone na ivicu bankrota.
Isključujući kamatu na njenih 1,9 biliona evra (2,4 biliona dolara) nagomilanog duga, Italija je prvobitno imala suficit koji je jednak 1,7 odsto bruto domaćeg proizvoda u trećem kvartalu - što je daleko više u odnosu na 0,6 odsto prethodne godine.
Tokom prvih devet meseci 2011, njen prvobitni suficit je iznosio 0,3 odsto u poređenju sa 0,3 odsto deficita tokom istog perioda 2010.
