Izvor: NoviMagazin.rs, 30.Avg.2015, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Nova vrsta sile
Dok tražimo da nam se ubrza, ili bar ne usporava, napredovanje ka Evropskoj uniji, najednom se ispostavilo da isto – ali od nas, očekuje masa, još mnogo većih nevoljnika i to iz vanevropskih krajeva. U rekordnom broju pristižu mahom iz Sirije, Iraka, Avganistana i drugih zaraćenih područja Azije, pa i severne Afrike, u nadi da preko Srbije mogu da – kao i naši mnogobrojni pečalbari – postanu deo EU >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << , znatno pre nego ovdašnja država.
Ove okolnosti su nove za nas. Pregolemo iskustvo smo, doduše, stekli s našim izbeglicama i prognanicima, ali se sada, kao nikad u novijoj istoriji, suočavamo sa interkontinentalnim, dalekometnim, velikim i jedinstvenim egzodusom raznih naroda, preko naše teritorije. Taj fenomen – uz sve teškoće i delikatnosti prihvata i ispraćaja – mogli bismo da doživimo i kao neočekivani uspon rejtinga, jer je većina ove mase na balkanskoj ruti, izabrala nas, a ne okolne članice EU, kao bolju vezu, na dugom putu, ka “obećanim severnim zemljama”.
Najviše je, ipak, skočio originalni rejting – migranata. Oni izrastaju u novu vrstu globalne sile – prvu velesilu jada, koji je toliko jak da će nastaviti da ne brenuje administrativne granice, radi egzistencijalnog opstanka ili prirodne težnje za boljim životom koga u domovini nema ni u naznakama.
Izrastaju u treću silu (moć) koja izmiče podeli harvardskog politikologa Džozefa Naja, pa nisu ni “tvrda” (vojna snaga, ekonomske i druge prinude) ni “meka” (uporedne prednosti uređenja, kulture i drugih neagresivnih prevladavanja). Već su – “prašinasta”, razdrobljena i usitnjena toliko da je neprimetna, sve dok tumbanja, nacionalna i internacionalna, ne dovedu do “dizanja prašine”, koja mnogima tek onda, baš kao sada, “upadne u oči”.
Ujedno, u politiku “štapa i šargarepe” unose treći rekvizit – kofer (torbu, korpu, naramak). U koji trpaju sve što mogu i za šta slute da je dovoljno da se iz njihovog “pakla” domognu “rajeva na zemlji”.
Dok je svet ovakav kakav jeste, i sugeriše da će biti, sve je izvesnije da će pečat započetom veku, udariti ne samo nadmetanje između SAD i Kine, već i talas migranata koji poprima dimenzije globalnog cunamija, a čiji nalet ne mogu efikasno da obuzdaju ni oni od kojih beže ni oni kojima teže. Priliv imigranata već je jedan od ključnih izazova u nadmetanjima za prevlast u svetu.
I u Americi i u Evropi jačaju antimigrantske snage, osporavajući značaj velikih i lančanih seoba naroda, na kojima su obe te sile i saveznice izrazito profitirale, ustoličivši se kao glavni projektanti savremenog globalnog poretka. Jasno je, takođe, da su vojne intervencije Zapada bitno doprinele haotizaciji na proširenom Bliskom istoku, ali da se glavni teret emigracije iz tih predela prelio u obližnju im Evropu, a ne u Ameriku, koja je neopravdanom invazijom na Irak (2003) pretumbala regionalne i odnose u svetu.
Evropa tek treba da da odgovor na navalu pridošlica nađe u – svom biću. Imigrantsko pitanje je nemačka kancelarka Angela Merkel istakla kao veći problem za Evropu od krize evra i grčkih političko-finansijskih teturanja.
Pojedini analitičari ocenjuju da je Evropa, čija je emigracija svojevremeno stvarala “nove svetove” (u Severnoj i Južnoj Americi kao i u Australiji) sada na strateškom testu u obrnutom smeru. Dok sa sve starijim stanovništvom i padom nataliteta vapi za svežom krvi, nikako ne pristaje da joj strani podmladak promeni uzorni poredak, već očekuje da se došljaci asimiliraju. Traži radnu snagu ali dobija ljude, kako je poodavno upozorio švajcarski pisac Maks Friš, što će reći – sa običajima od kojih se mnogi ne uklapaju u novu sredinu.
Migracije će se, sa svim neizvesnostima koje sobom nose, nastaviti izvesnije i ubedljivije nego išta drugo u globalnoj politici. Kleca čak i do nedavno naizgled nezaustavljiv uspon Kine, priča se o dokrajčenju unilateralnosti SAD kao i uzleta Rusije zasnovanom na doskorašnjem rastu cena energenata koje su sada u strmoglavom padu, ali mesto svih osporenih vrhunaca, zauzimaju – migranti. Bez ozbiljne konkurencije, kad se izuzmu tehnološke inovacije i klimatski lomovi.
Ako ni zbog čega drugog, perspektivnost migranata poziva na predusretljivost prema njima. Iz njihovih redova su, uostalom, neposredno ili s kolena na koleno, u velikane stasali Ajnštajn, Tesla, Obama…
Na nama je da se ubrzano priviknemo na novu situaciju. Da migrantsku, neformalnu velesilu prihvatimo svesrdno, bez dilema koje ispoljavamo u odmeravanju bliskosti između Zapada i Rusije.
I da se potrudimo da shvatimo da smo ušli u još jednu tranziciju. Tranzitnu tranziciju. U kojoj – odnosom prema nezvanim gostima – dobrim delom utičemo i na to kada će i kako, jednog dana, EU ugostiti nas.
Pogledaj vesti o: Sirija
