Izvor: RTS, 21.Mar.2012, 11:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moguće dobiti od prelaska na evro
Nacionalna valuta ponovo je oslabila. Pojedini stručnjaci razmišljaju o mogućnosti prelaska na evro. Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer, međutim, smatra da Srbija može da uvede evro tek kada postane članica Unije i ispuni određene uslove.
Dok pojedine zemlje Evropske unije, poput Češke, razmišljaju da izađu iz monetarne unije i vrate krunu umesto evra, naši stručnjaci vagaju šta bi dobili, a šta izgubili prelaskom sa dinara na evro.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
"Za Srbiju ne bi bilo dobro da razmišlja o prebacivanju na evro, slučaj Crne Gore je specifičan, a Srbija može da uvede evro tek kada postane članica Unije i ispuni određene uslove", smatea šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer.
U odnosu na prošli mesec, dinar je slabiji za 2,2 odsto, a u odnosu na pre godinu dana za 6,9 odsto, pa je zvanični srednji kurs 110,84 dinara za evro.
"Uvođenje evra donelo bi promene. Verovatno bi došlo do smanjenja plata i penzija, za izvoznike bi to bila neutralna pozicija, dok bi uvoznici imali probleme zbog smanjenog prometa", smatra berzanski posrednik Branislav Jorgić.
Ekonomisti smatraju da naš problem nije u monetarnoj politici, već u neprilagođenoj potrošnji države i da je u ovim ekonomskim okolnostima ipak bolje zadržati dinar.
Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Nebojša Savić smatra da uvođenje evra jeste fenomen koji treba da nastane u međusobnoj saradnji na bazi tržišnih kretanja u Srbiji i procene Evrospke centralne banke da naša valuta zadovoljava određene uslove.
Dinar je kao neka vrsta mosta između spoljne razmene i evra kom težimo, a ako bismo se odlučili za zamenu dinara u evro, početna je računica jasna, a najčešća novčanica u prometu bila bi ona od 10 evra.
"U opticaju se nalazi oko 130 milijardi dinara, a od toga 1,5 milijardi u kovanicama, što je 1,2 odsto od ukupne nominalne vrednosti, što znači da količinski imamo 254 miliona komada u novčanicama", kaže Blaženka Robović iz Narodne banke Srbije.
Ukoliko bi se dinar kao sredstvo plaćanja izgubio, prvu štetu bi pretrpela Narodna banka, jer bi izgubila emisionu dobit od 9,5 odsto i taj novac bi išao Evrospkoj centralnoj banci. Drugu štetu bi pretrpeli menjači jer bi se odmah ukinuo promet iz dinara u evro.
I dok analize ekonomista oko evra idu predaleko, iz Evropske unije poručuju da je rano za takve kalkulacije.
"Ulazak u Evropsku uniju je prvi stepen, a ulazak u Evropsku monetarnu uniju drugi stepen i to su normalni koraci čak i za članice koje još nisu u monetarnoj zoni evra", kaže Dežer.
Prema njegovim rečima, zato se mora pažljivo pristupati zoni evra, poštujući kriterijume iz Mastrihta, a to su 3 odsto budžetskog deficita i spoljna zaduženost do 60 odsto budžeta.
Dinarizacija ili evroizacija ipak nije dilema dok ne ojačamo ekonomiju, pa su procene više na nivou igre ideja nego pred stvarnom primenom.
