Izvor: Glas javnosti, 23.Jun.2011, 07:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Model privatizacije u Srbiji omogućava korupciju
BEOGRAD - Član Saveta za borbu protiv korupcije Danilo Šuković ocenio je juče da bi istraga privatizacija u Srbiji na zahtev Evropske unije trebalo da doprinese jačanju domaćih institucija.
"Važno je da se pokrene pitanje istrage privatizacija u Srbiji. To je dobro i to će nas naterati da jačamo institucije", kazao je on na okruglom stolu koji je organizaovao portal "Pištaljka".
Šuković je naglasio da zahtev EU jača pritisak da se preispitaju sporne privatizacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << u Srbiji na koje Savet odavno ukazuje i o čemu je tužilaštvu dostavljena dokumentacija.
Prema njegovim rečima, Savetu za borbu protiv korupcije su najviše primedbi dostavili mali akcionari koji tvrde da su oštećeni, i sindikata koji smatraju da im je ugrožena sindikalna aktivnost.
Šuković je dodao da Savet godišnje primi oko 400 primedbi na privatizaciju.
"Model privatizacije u Srbiji omogućavao je korupciju, a odluke koje su se donosile bile su na štetu države, preduzeća i građana", kazao je on.
Šuković je naglasio i da pri privatizaciji tokom 1990-ih godina nije bilo bitno poreklo novca što je uticalo da "prljav novac" uđe u Srbiju i to je cena koju sada plaćamo.
"Umesto da je proces privatizacije bio transparentan i omogućio da se dođe do novog vlasnika koji bi oporavio preduzeće, išlo se u privatizaciju po svaku cenu, a firme su kupovane ne zbog posla, već zbog lokacija i drugih koristi", kazao je on.
Šuković je naveo da ima mnogo primera uspešne privatizacije - "pravih vlasnika, čiji su interesi u sušttini isti sa interesima radnika".
Nekadašnji predsednik sindikata "Nezavisnost" u fabrici "Komgrap-Makiš" Radovan Stoković koji je dobio otkaz, kazao je da je ta firma od nekada uspešne, došla do toga da nije isplaćivala plate 107 meseci, a dve godine doprinose, te zaposleni radnici ne mogu ni u penziju.
Stoković je rekao da je, kad god je pokušao da ukaže na nepravilnosti u prodaji "Komgrapa" i da nešto uradi da bi se nepravilnosti ispravile, naišao na "betonski zid" i da je u Srbiji "sve ispolitizovano".
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačih potvrdio je prošle sedmice da je Evropska unija zatražila preispitivanje privatizacije više od 20 preduzeća da bi se utvrdilo da li su u skladu sa zakonom i evropskim kriterijumima.
Na tom spisku su, prema pisanju medija, Sartid, Jugoremedija, Šinvoz, Srbolek, Zastava elektro, C market, Mobtel.
Brisel zahteva i da se utvrdi da li su 2001. godine dozvole za izvoz šećera iz Srbije u EU bile u skladu sa zakonom, i da se proveri davanje građevinskog zemljišta u zakup.
Ministar ekonomije Nebojša Ćirić danas je novinarima rekao da ne želi da komentariše zahteve Brisela za proveru spornih privatizacija.
Malović: Tužilaštvo proverava sporne privatizacije
Tužilaštvo za organizovani kriminal proverava sve sporne privatizacije
već više meseci, izjavila je ministarka pravde Snežana Malović, ističići
da se to ne čini zbog pritiska Brisela.
Malović je u intervjuu za sutrašnji broj nedeljnika NIN navela da je pre
dve nedelje održan sastanak Republičkog tužilaštva i Tužilaštva za
organizovani kriminal kako bi se sve istrage koordinisale, odnosno, kako
bi se podaci objedinili.
Ona je ocenila da do sada nije postojala dovoljna koordinacija
različitih državnih organa u borbi protiv korupcije - Agencije za
privatizaciju, Tužilaštva za organizovani kriminal, Komisije za hartije
od vrednosti i policije.
"Suština rada tih, sada koordinisanih institucija biće u proaktivnim istragama", rekla je Malović.
Odgovarajući na pitanje hoće li ljudi koji su od 5. oktobra do danas u
različitim periodima u državnim institucijama, kao što su Agencija za
privatizaciju, Komisija za hartije od vrednosti, radili na
privatizacijama, biti mete istrage, ministarka pravde je kazala da će
svako ko je učinio krivično delo ili doprineo njegovom činjenju, biti
predmet istrage jer, kako je istakla, "niko nije iznad zakona".
Malović je pomenula da će biti proveravana i uloga Narodne banke Srbije u
sumnjivim transakcijama koje su se obavljale preko nje.
