Izvor: S media, 02.Jun.2011, 21:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Model „dve Nemačke“ za hod ka Evropskoj uniji
Kosovski uslov ipak neizbežan za proces evropske integracije Srbije, a traga se za načinom „koegzistencije“. Beograd ne bi morao formalno da prizna nezavisnost Kosova, ali bi mogao da prizna lična dokumenta, diplome i da ne blokira učešće Prištine na međunarodnim skupovima, ocenjuju Danasovi izvori.
Niz sporazuma iz praktičnog života, koje će Beograd i Priština morati da uspostave u narednim mesecima, zapravo će dovesti do de fakto priznanja kosovske >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << samostalnosti, odnosno do modela odnosa SR Nemačke i DR Nemačke iz osamdesetih godina prošlog veka. Taj rezultat će biti neophodan kako bi Srbija stekla status kandidata za članstvo u EU, a dugoročno i za svaki naredni politički korak u procesu pristupanja, ocenjuju evropski zvaničnici za Danas.
Oni vide ideju uspostavljanja odnosa po uzoru na dve Nemačke, kao „nešto između“ krajnosti zahteva za zvaničnim priznanjem Kosova od strane Srbije u UN, odnosno njegovog potpunog nepriznavanja. U praksi, Beograd ne bi morao da formalno da glas za nezavisno Kosovo, ali bi priznao lične dokumente, diplome, ne bi blokirao učešće na međunarodnim skupovima i tome slično, objašnjavaju Danasovi izvori u Briselu.
Vlada Srbije nikada nije raspravljala o podeli Kosova
Sledeći korak hapšenje Gorana Hadžića
Tadić: Rešenja u racionalnoj politici, ne u mitologiji
Tači: Zahtevaćemo više od nezavisnosti!
Danasovi sagovornici ističu da EU ne može da traži od Srbije da zvanično prizna Kosovo, zato što pet njenih članica to niti je učinilo, niti ima nameru za tako nešto. Može da zahteva, međutim, da zemlje kandidati ili mogući kandidati za prijem u EU nastoje da prevaziđu sukobe, da ne otvaraju nove sukobe, znači da vode „politiku miroljubive koegzistencije“.
U srpskoj javnosti prvi je, zvanično, pomenuo ideju „dve Nemačke“ kao način za rešenje odnosa Beograda i Prištine tadašnji britanski ambasador u Srbiji Stiven Vordsvort.
- Srbija može da sarađuje s Kosovom, a da to ne znači priznanje kosovske nezavisnosti, i u tome bi kao primer mogli da joj posluže odnosi nekadašnje Zapadne i Istočne Nemačke. Važno je da Beograd i Priština počnu da komuniciraju o praktičnim problemima, što ne mora da znači formalno priznavanje nezavisnosti, rekao je marta 2010. ambasador Vordsvort u intervjuu za Danas.
Tom prilikom, on je naglasio da „neki ljudi vide priznanje na veoma nefleksibilan, zastareli način“.
Prošle sedmice, dan posle posete predsednika EK Žozea Manuela Baroza Beogradu, portparolka evropskog komesara Štefana Filea, Nataša Batler poručila je da „jeste činjenica da ne postoji zvaničan uslov“ da Srbija prizna Kosovo, ali je „veoma jasno da su regionalna saradnja i pomirenje ključni uslovi procesa proširivanja“ EU. „Ocenu o tome će dati EK, čime će, ako to bude ispunjeno, Srbija biti u stanju da se priključi Uniji“, objasnila je Fileova portparolka.
(Danas)
