Izvor: Politika, 15.Maj.2011, 00:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mnogo graje, a tišina monumentalna
Uspeh u obuzdavanju korupcije je neizbežan prioritet i jedan od najvažnijih preduslova ulaska u EU. Kako stvari stoje na tom frontu, zaključio bih da onima na vlasti i nije stalo da mi tamo uđemo
Šta god oni pričali, šta god obećavali, korupcija je u Srbiji danas apsolutna i potpuna. Ušla je u sve pore društva.
Nema sektora koji nije zahvaćen i kompromitovan: privatizacije, sudstvo, zdravstvo, školstvo, bankarstvo, carina, građevina, zaštita čovekove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << okoline, saobraćaj, energetika...
Svet politike takođe je ozbiljno zagađen, ali se izuzetno dobro štiti po principu vrana vrani oči ne vadi. Da bi neki političar bio uhvaćen sa rukama u pekmezu mora ili da je glup ili da je izgubio političku podršku. Samo u takvim okolnostima može da bude osuđen.
Čak i kada funkcioneri nisu korumpirani, a ima i takvih, mnogi oko njih koji bi trebalo da pokreću borbu –sede skrštenih ruku. Sve dok im se ne kaže da nešto urade, a takvih inicijativa je premalo.
U nekoj ozbiljnoj državi čitavo bi se društvo dugo i ozbiljno bavilo univerzitetskim profesorima koji traže novac za polaganje ispita ili profesorima gimnazije koji će izbrisati neopravdane časove i pobrinuti se za „prolaz”.
Lekarima koji će pacijente mesecima držati na listi čekanja ako nema koverte, ili specijalistima koji svojaradna mesta koriste da bi obolele sa pregleda u bolnicu upućivali u svojeklinike.
Policajcima koji uzimaju mito u zamenu za dojave ili „ublažene” saobraćajne kazne koje ne odlaze državi već u njegov džep.
Ovde su to samo prolazne afere.
Program UN za razvoj je na osnovu ispitivanja 6.000 odraslih građana Srbije da prosečan mito lekarima, policajcima ili državnim birokratama iznosi 255 evra.
Neko bi rekao: i nije strašno. Možda i nije, jer ni UNDP ni mi nemamo pojma kakav je prosek korupcije na nivoima visokog biznisa, javnih nabavki ili finansiranja stranaka.
Tačno je da Boris Tadić i svita oko njega na vlasti upozoravaju na ovu pošast. Istina je i da opozicija obećava da će je pobediti, ali i jedni i drugi ne pokazuju interes za konkretnom akcijom.
Narod hoće da vidi osuđenog kapitalca, a ne vlasnika kafane koji je svom bratu dao špricer bez fiskalnog računa.
Pretpostavljam da ima mnogo onih koji bi voleli da i ja jednostavno oguglam, ali ne mogu iako mi je svaki put kada pišem na ovu temu bukvalno muka.
Ne toliko zbog same korupcije – nje ima svuda – koliko zbog njenih razmera i bahatog neobaziranja njenih protagonista. Baš ih briga. Može im se.
Stvorena su, istina, razna tela za borbu protiv korupcije, ali ne zbog iskrene potrebe ovdašnjih vlasti da ona rade svoj posao, već samo zato da bi se uspešno ispunili neki upitnici sa Zapada. Da bi pokušali da podvalimo.
Kao oko akciza ili zakona o poslaničkim mandatima. Da bi Srbin iz vica još jednom nadmudrio Francuza i Engleza.
Jovanka Orleanka ovdašnjeg antikorupcionaškog pohoda, Verica Barać, ne samo da je skrajnuta, već je postala meta tužbi moćnika koji su naučili da niko ne može da ih zaustavi. Propaganda od nje sve češće pokušava da napravi „ludu ženu”,
Čitao sam njen nedavni intervju Rojtersu i to nikako ne bih mogao da zaključim. Sem ukoliko se pod „ludošću” ne podrazumeva hrabrost da kaže da „vlasti zamućuju istinu, guraju stvari pod tepih očekujući da javnost i mediji poveruju u sve što one predstave kao istinu”.
„Savet je posvedočio da tužioci u svom radu nisu nezavisni i da su pod potpunim uticajem izvršne vlasti”, kaže predsednica Saveta za borbu protiv korupcije ponavljajući u stvari ono što svi znamo.
Ne bih da se vraćam na slučaj Ceca, beskrajnu bruku ove države i njenog sudstva oličenog u portparolu tužilaštva koji je – kao student generacije sa prosekom 9,93 – sporazum poznate pevačice i još glasovitije udovice branio ocenom od onih neostvarenih 0,07.
Zato je u pravu holandski profesor prava Petrus van Dijne sa Univerziteta u Tilburgu koji u razgovoru za britansku agenciju potvrđuje sumorni zaključak: „Tužioci ne mogu da gone privilegovane pojedince i, štaviše, tužioci su često zloupotrebljeni u sporovima između tajkuna i ljudi od moći”,
Ko će onda da objasni, ponavljam namerno za one koji neće pročitati Rojtersovu priču na engleskom namenjenu svetu, kako je od 70 slučajeva koje je ispitivao Savet 53 predato tužilaštvu ali od tada im se gubi svaki trag, kako je ustanovio holandski profesor.
„Tišina, monumentalna tišina. Nije to tišina jagnjeta, već tišina nekompetentnih”.
Kada će onda ovom narodu korupcionaši i ostali „kontroverzni biznismeni” početi da vraćaju opljačkano, sve ono što su uzimali na oči države?
Mala je uteha i nemarnom pretragom Interneta utvrditi koliko je korupcija globalna i svakodnevna pojava. Nekoliko primera protekle nedelje:
FIFA i dalje uzdrmana optužbama za korupciju tokom određivanja ko će biti domaćini svetskih fudbalskih prvenstava 2018. i 2022.
U Kini bivši gradonačelnik Dženšena, grada koji je bio primer uspeha ekonomskih reformi, osuđen zbog korupcije na smrt zbog mita od 3,5 miliona evra.
U Egiptu bivši ministar turizma zbog iste stvari dobio pet godina zatvora, dok demonstranti u Omanu očekuju da se nešto slično dogodi i u njihovom sultanatu.
Da se vratimo bliže. Serijal otvorenih istraga korupcije zapljusnuo je Balkan pa bi se stekao utisak da su zvaničnici regiona konačno rešili da otvore frontove. Utisak nažalost vara, jer iskustvo uči da većina slučajeva završi po fiokama bez donete presude.
Sem ukoliko nema pritiska sa Zapada, iz Brisela. Što je takođe ređa i selektivna praksa koja pokazuje da birokrate EU radije gledaju kako se prevrćemo po nekom od krugova Danteovog pakla nego što ozbiljno pomažu. Tako je barem u Srbiji.
Hrvatska dokazuje šta sve EU može kada hoće. Bivši premijer Ivo Sanader biće izručen iz Austrije pa će u domovini odgovarati za korupciju.
Afera Hrvatsku lako može da košta kašnjenja ulaska u EU. Bonitetna kuća D&B upravo je prezentovala negativan izveštaj koji na prvom mestu pominje korupciju u zemlji u kojoj siva ekonomija u BNP-u ima učešće od čak 35 odsto, pa zaključuje da pre 2012. neće biti članstva u Uniji.
Svi znamo da je uspeh u obuzdavanju korupcije neizbežan prioritet i jedan od najvažnijih preduslova ulaska u EU. Kako stvari stoje na tom frontu, zaključio bih da onima na vlasti i nije stalo da mi tamo uđemo.
Boško Jakšić
objavljeno: 15.05.2011
.jpg)
