Izvor: Večernje novosti, 13.Apr.2013, 23:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mladi svih zemalja, ujedinite se
TO što u Srbiji svaka druga mlada osoba nema posao i to što ni u Evropskoj uniji ne postoji rešenje za 14 miliona mladih koji su sasvim izopšteni sa tržišta rada nije novost već nova briga za koju nijedna evropska zemlja nema rešenje. Osim što se na istorijsku stopu nezaposlenosti mladih gleda kao ekonomsku katastrofu, sve više je onih koji je tumače kao društvenu opasnost mnogo širih razmera. Alarm je upravo upalila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) zaključkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << da bi političko razočaranje mladih u Evropi moglo dostići nivoe slične onima koji su izazivali „arapsko proleće“ protiv autoritarnih režima. U Srbiji, međutim, za sada nema ovakve bojazni uprkos tome što se naša zemlja, sa stopom od 51,2 odsto nezaposlenih mladih, nalazi na samom vrhu neslavne liste. - Mlade ne možemo uniformisati jer su razlike među njima drastične i to ne samo u obrazovanju i shvatanjima, već i porodičnom miljeu i navikama - kaže sociolog Dušan Mojić. - Pre se može govoriti o individualističkom pristupu jer svako pokušava da se snađe kako ume i može. Zato je verovatnije da će svaka mlada osoba pre pokušati da se snađe u datom sistemu, prilagodi tržištu rada, fleksibilnim oblicima rada, nepotpunom radnom vremenu, ugovorima na određeno... nego što će se organizovati u jak pokret i izaći na ulice.SAMO NEMCI RADE Nezaposlenost mladih, kada se gleda njen udeo u stanovništvu između 15. i 24. godine, povećala se u Evropskoj uniji za dva procentna poena u periodu od 2007. do 2011. godine i sada iznosi devet odsto. Prema podacima OEC-a, u Holandiji se stopa nezaposlenosti nije menjala i iznosi sedam odsto, baš kao i u Luksemburgu, a u Nemačkoj je opala za dva odsto. U Italiji, Španiji i Bugarskoj ona prelazi 17 odsto dok širom mediteranske regije broj mladih bez radnog iskustva prelazi 40 posto. Ipak, Mojić ne spori da da su i ekonomske i društvene posledice ovakvog stanja - nesumnjive: - Samim tim što mnogi žele da napuste zauvek Srbiju govori o srazmerama problema. A izvesno je i da dugoročna i visoka stopa nezaposlenosti menja društvenu realnost. Zbog toga što kasni tranzicija od obrazovanja ka zaposlenju, kasne i procesi uključivanja mladih u sve društvene procese. Možda je i to razlog što se mladi u Srbiji osećaju marginalizovani i poprilično nemoćni. U Nacionalnoj strategiji za mlade je zapisano da čak 76 odsto sebe vidi kao zainteresovane i sposobne za rešavanje problema, ali više od 90 odsto nije član nijedne političke partije, nevladine organizacije, kulturno-umetničkog društva, a nema ni hobi... I dok mladi tvrde da bi im život popravio posao, država i poslodavci smatraju da je greška pomalo i u njima samima. - U Srbiji oko 207.000 mladih od 15 do 30 godina nema posao, od čega je više od 20 odsto nekvalifikovano, a oko 58 odsto ima srednje obrazovanje, dok je 63,3 odsto bez ikakavog radnog iskustva - kaže Zoran Martinović, državni sekretar u Ministarstvu rada. - Stopa nezaposlenosti mladih se u poslednje četiri godine povećala za 16 odsto, a uzroci su neusklađeno obrazovanje sa potrebama tržišta rada, visok procenat mladih bez kvalifikacije, nedovoljno radnih mesta i velika zastupljenost rada na crno. Tako je i izvan naših granica. Samim tim što su najveći potencijali svake zemlje na njenim marginama, Evropska unija nedeljno plaća tri milijarde evra usled izgubljene produktivnosti i troškova državne pomoći. A društveni i politički uticaj ovolike isključenosti mladih će tek stići na naplatu. U Međunarodnoj organizaciji rada (ILO) opominju da se evropska boljka već raširila po planeti pa je danas širom sveta tri puta veća verovatnoća da mladi budu nezaposleni nego što je slučaj sa odraslim osobama. U Ministarstvu omladine i sporta, međutim, za ovakve trendove najviše okrivljuju lenjost i razmaženost starijih generacija. - Glavni problem je među onima koji imaju radna mesta, primaju plate, ali ne rade ili izbegavaju da rade - smatra Nenad Borovčanin, državni sekretar u Ministarstvu omladine i sporta. - Nisu problem mladi koji hoće da privređuju, već jedan deo zaposlenih koji primaju plate, ali su neradnici i izbegavaju radne obaveze. Mladi će svojom energijom, idejama i znanjem pokrenuti jedan produktivniji privredni ciklus, a samim tim i stvoriti prostor za nova radna mesta. Borovčanin tvrdi da su mladi najveći potencijal koji Srbija ima i dodaje da to sve više primećuju i ostali: - Premijer Ivica Dačić je pozvao privrednike da daju šansu mladima, ali i predložio donošenje mera koje će podstaći njihovo zapošljavanje. Mi smo, takođe, pokrenuli edukacije za najbolje studente u najboljim srpskim kompanijama, koji će dalje imati radne prakse u tim kompanijama, razvijamo programe za preduzetničke obuke mladih gde uče kako da započnu svoj mali biznis, a razvijamo i program podrške mladima na selu. BUNT U NAJAVI Prema izveštaju koji je objavila istraživačka agencija EU, „Eurofand“, od ukupno 94 miliona ljudi u dobi između 15 i 29 godina samo 34 posto ih je bilo zaposleno na puno radno vreme, što je najniža brojka ikad zabeležena u istoriji Unije. U izveštaju se navodi i da dugotrajna nezaposlenost mladih može izazvati masovne nemire i pobunu, jer „desetkuje poverenje u demokratske institucije, potkopava legitimitet vlada i izaziva socijalnu i nacionalnu nestabilnost“.
Nastavak na Večernje novosti...
