Izvor: RTS, 25.Apr.2013, 07:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mjanmar, novo tržište za Evropu
Evropska unija definitivno ukinula ekonomske sankcije Mjanmaru koje su od prošle godine bile zamrznute. Ova decenijama izolovana zemlja od 60 miliona stanovnika ima velike potencijale u oblasti naftne industrije, rudarstva i turizma.
Evropska Unija objavila je na sastanku ministara spoljnih poslova u Luksemburgu da konačno ukida ekonomskih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sankcija Mjanmaru, uprkos nereagovanju lokalne policije na religijske sukobe između budističke većine i muslimanske manjine u toj zemlji u kojima je ovog meseca poginulo više od 40 ljudi.
Ukidanje ekonomskih sankcija, smatraju komentatori u Aziji, izraz je želje da se da podrška vojnom režimu u Mjanmaru koji nakon decenija međunarodne izolacije u poslednje dve godine sprovodi političke i ekonomske reforme usmerene ka demokratizaciji i uključivanju zemlje u međunarodne tržišne tokove.
Još jedan, možda i veći, motiv je želja Evropljana da ublaže sopstvenu ekonomsku krizu kroz primamljive poslove sa Mjanmarom koji, mada jedna od najsiromašnijih zemalja sveta, poseduje znatne rezerve nafte i prirodnog gasa, ima strateški geografski položaj kada je u pitanju svetska trgovina i u poslednje dve godine beleži visoki ekonomski rast.
Siromah koji obećava
Mjanmar, u prošlosti poznat pod imenom Burma, u doba britanske kolonijalne uprave, kao trgovački most između Indije i Kine, odnosno Indije i jugoistočne Azije bio je najbogatija zemlja Indokineskog poluostrva zahvaljujući naftnoj i drvnoj industriji, rudarstvu i izvozu pirinča, ali je nakon sticanja nezavisnosti 1948. godine serijom pogrešnih političko-ekonomskih poteza u drastičnoj meri izgubio moć da izvozi naftu i rude, te zapao u veliko siromaštvo.
Vojna hunta koja je došla na vlast putem državnog udara 1962. godine gurnula je ovu državu u višedecenijsku diktaturu i međunarodnu izolaciju zbog nepoštovanja političkih sloboda i progona etničkih manjina.
Najnovija vlada i predsednik Tien Sien, izabran na izborima 2010. godine, započeli su rad na demokratizaciji i otvaranju zemlje postepenim puštanjem političkih zatvorenika i ukidanjem medijske cenzure. Mjanmar je već 2011. godine privukao 20 milijardi dolara stranih investicija u poređenju sa svega 300 miliona 2009. godine, pre svega zahvaljujući velikim infrastrukturnim projektima kao što su izgradnja brana i luka.
Lučki terminal Davei koji će služiti za prebacivanje nafte i gasa za potrebe čitavog Indokineskog poluostrva je mega projekat koji će koštati 10 milijardi dolara.
U poslednje dve godine Mjanmar je inkasirao i 3,5 milijarde dolara od prodaje prirodnog gasa, zahvaljujući podvodnim nalazištima u Andamanskom moru.
Mada se neki od infrastrukturnih projekata, kao konstruisanje najviše brane na svetu u oblasti Mjitson na kojoj rade kineska preduzeća i koja bi trebalo da košta 3,6 milijardi dolara, teško sprovode zbog protivljenja lokalnog stanovništva, evropske, američke i japanske kompanije koje do sada nisu poslovale sa Mjanmarom sada u njemu vide veliki potencijal za profit, jer su resursi i infrastrukturne potrebe te zemlje veliki.
Pored razvoja nalazišta nafte i gasa, te izgradnje luka, pažnju stranih investitora privlače i jeftina radna snaga, naročito u oblasti tekstilne industrije, te turistički potencijal ove zemlje od 60 miliona stanovnika koja ima fantastične istorijske gradove poput Bagana i Mendelaja sa hiljadama budističkih hramova.
