Izvor: Politika, 07.Avg.2011, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mitovi o sandučićima, avionima, krastavcima…

Zablude o Evropskoj uniji nisu rasprostranjene samo kod nas već i u svim evropskim zemljama

Donet je propis prema kome se od građana traži da u narednih pet godina promene svoje poštanske sandučiće i da za tu zamenu državi plate 1.000 dinara, jer, jednostavno, tako nalaže Evropska unija. Avioni će „više padati” zbog novih propisa Evropske agencije za bezbednost o povećanju radnih sati letačkog osoblja. Proizvodi stranih kompanija lošijeg su kvaliteta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ako su pravljeni za istočno tržište. U EU se školuju samo bogataška deca, za razliku od Srbije u kojoj je obrazovanje besplatno...

Ovo su samo neki od brojnih mitova koji ovde kolaju o EU. Propis o poštanskim sandučićima jeste donet i njime se propisuje da sandučići moraju da budu određenih dimenzija, ali niko ne traži od građana da državi iskeširaju pomenutu sumu. A, nije tačno ni da je „pad” letelica na naše glave prilično izvesna. Jer, Evropska komisija još nije prihvatila izmene akata o vremenu koje piloti mogu da provedu na letu, iako su to predložili poslanici Evropskog parlamenta.

Kad je reč o lošijem kvalitetu robe na srpskom tržištu, deterdžent, recimo, zaista nije istog sastava kao u zemljama zapada – zbog toga što domaći propisi nisu isti kao oni u Nemačkoj, na primer. Suočeni sa istom pojavom, potrošači u Hrvatskoj su, pre nekoliko godina, pokrenuli kampanju i, zahvaljujući građanskoj inicijativi, uspeli da se izbore za svoja prava.

Ni rasprostranjena priča o tome da će građani Srbije, ukoliko jednoga dana budu u EU, morati da kažu „zbogom krivim bananama i krastavcima, ali i kvrgavim šargarepama” nema veze sa evropskom stvarnošću. Činjenica je da se na zapadu banane klasifikuju prema kvalitetu i veličini, u skladu s pravilima koja važe u međunarodnoj trgovini, a da krastavci zaista ne moraju da budu pravi kao strela.

A u vezi s besplatnim obrazovanjem u zemljama EU, evo rečitog primera: kupovinu udžbenika za osnovce u Francuskoj u 90 odsto slučajeva finansira lokalna samouprava, a gradovima koji ne mogu da obezbede udžbenike pomažu različite institucije; u Nemačkoj su udžbenici besplatni za đake od prvog do četvrtog razreda. Roditelji učenika viših razreda plaćaju do deset odsto od ukupne vrednosti tih knjiga.

Među uvreženim zabludama je i ona da porodiljsko odsustvo u EU traje maksimalno mesec dana – što je netačno, budući da u većini evropskih zemalja porodiljsko bolovanje traje do pet meseci, a porodilje za to vreme, uglavnom, dobijaju plate u punom iznosu.

„Mitovi o EU nastaju zbog nedovoljnog znanja, nezainteresovanosti ili nedostatka volje u medijima da se posvete ovoj temi. Problem je što mediji najviše objavljuju protokolarne izveštaje o EU, a građane više zanima to kako žive ljudi u zemljama članicama. Neretko se EU u srpskim medijima predstavlja kao skup birokrata koje smišljaju pravila koja građanima život čine komplikovanijim, što, opet, nije tačno”, kaže Ivana Đurić, pomoćnik direktora Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije, od koje smo i dobili navedene primere mitova i činjenica o EU. Đurićeva, s tim u vezi, naglašava da su u više gradova Srbije proletos održane radionice za novinare, upravo o ovoj temi, na kojima je ukazano da građani ne dobijaju dovoljno informacija o tome kako bi približavanje EU uticalo na njihov život. A, edukacija građana o EU nije propaganda, već objašnjenje svega onoga što bi oni trebalo da znaju pre nego što, jednoga dana, eventualno, na referendumu, budu glasali o članstvu.

„Ceo koncept EU se zasniva na jedinstvenom tržištu, a većina pravila se donose upravo da bi se zaštitili potrošači. Netačno je da će ulaskom u EU Srbija morati da odustane od svojih vrednosti i kulture, pa i od nekih pojedinačnih zadovoljstava poput pečenja rakije”, ističe naša sagovornica.

Postoje i tzv. pozitivni mitovi da će se samim ulaskom u EU životni standard građana Srbije poboljšati i da će time biti rešeni svi njihovi problemi. „Najvažnije je da građani budu informisani o EU, a kako će mediji da se pozicioniraju to je drugo pitanje”, kaže Đurićeva, dodajući da su zanimljivi rezultati koji su dobijeni u istraživanju javnog mnjenja o evropskoj orijentaciji građana Srbije. To ispitivanje, koje je rađeno krajem juna, a predstavljeno prošlog meseca, pokazalo je da 43 odsto građana smatra da je neinformisano o procesu pristupanja EU, a samo 25 odsto se izjasnilo da je informisano o ovom procesu. Ili: na pitanje da li im je poznato kakav je trenutni status zemlje u pregovorima o pristupanju, 40 procenata ispitanika je tačno navelo da Srbija očekuje mišljenje o zahtevu za članstvo, ali 38 odsto njih je pogrešno reklo da se pregovara o članstvu, s „ne zna” odgovorilo je 16 odsto, a pet procenata je mišljenja da je zemlja već postala kandidat.

„Mitovi o EU postoje u svim zemljama članicama, a ne samo u onima koje to još nisu postale, kao što je Srbija. Najviše takvih mitova je u britanskoj štampi. Recimo, u ’Tajmsu’ je objavljeno da je EU donela propis prema kojem prasićima moraju da se obezbede igračke određenog oblika i boje”, priča Đurićeva i objašnjava da EU jeste donela propis zbog loših uslova u kome žive neke domaće životinje koje su zbog takvih uslova postajale agresivne, kako bi im se obezbedio dodir s prirodnim materijalima, kao što su piljevina i seno, ali da se nigde ne pominju igračke.

Euroaktiv je nedavno izvestio i da je EK, da bi se suprotstavila zabludama širom EU, uoči objavljivanja predloga za novi evropski budžet izdala listu mitova i činjenica o toj temi. Time je, između ostalog, Komisija želela da pobije raširenu priču da je taj budžet nesrazmerno veliki u odnosu na budžete zemalja članica, kao i da se tim novcem finansira uglavnom administracija.

Biljana Čpajak

objavljeno: 08.08.2011.

Nastavak na Politika...