Izvor: Blic, 23.Apr.2014, 14:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mitom do željene presude
Pravosuđe se smatra jednim od sistema sa najvećom korupcijom u Bosni i Hercegovini, a Iz Evropske unije upozoravaju da je pristup pravdi problematično pitanje i da ravnopravnost pred zakonom nije uvek zagarantovana.
Pokušaji vlasti da smanje korupciju povećanjem plata sudija na početku reforme 2003–2004. godine još nisu dali željene rezultate. U EU naglašavaju da korupcija u pravosuđu ne poprima samo oblik mita u zamenu za poželjnu presudu, nego i plaćanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da se u rad uzmu predmeti pre reda, da se reše u ubrzanom postupku, da se oduži donošenje odluke ili odgodi upućivanje predmeta apelacionom sudu.
- Kada je reč o privrednom ambijentu, preduzeća smatraju da su, uprkos reformi u pravosuđu, sudovi i dalje spori, neefikasni i puni korupcije. Broj nerešenih predmeta i dalje je ogroman, a dugotrajni procesi otežavaju malim preduzećima da iznesu sudski postupak. Kršenje ugovornih obaveza je često veliki problem za preduzeća, a sudske strukture ne daju nikakva sredstva za brzo rešavanje sporova – dodaju iz Delegacije EU u BiH.
Tokom protekle godine, predmeti protiv visokorangiranih političara ili ličnosti iz miljea organizovanog kriminala završili su oslobađajućom presudom, ukidanjem presude po žalbi ili begom iz zatvora. Ne postoji evidencija predmeta korupcije na visokom nivou, a pravosuđe ima složenu strukturu i neusaglašenosti između različitih institucija.
Osim toga, pravosudni sistem nije slobodan od nacionalnog ili političkog uplitanja. Sudije koje nastoje da sačuvaju nezavisnost navodno su izloženi različitim oblicima zastrašivanja.
Sudovi često dnose oslobađjuće presude za visokorangirane političare
Nedovoljno jasne nadležnosti koje se preklapaju na različitim pravosudnim nivoima u BiH koriste tužioci i sudovi za upućivanje predmeta u oblasti gde se mogu izvući nečinjenjem, i na taj način se najosetljiviji predmeti "ubijaju".
Odgovornost tužilaca
Jedan od problema pravosuđa je odgovornost tužilaca i nepostojanje odredbi kojima se postavljaju vremenski rokovi u okviru kojih tužilac mora da pokrene ili odbaci istragu ili izda dodatna uputstva u vezi sa preliminarnom istragom od trenuka kada ovlašteni službenik dostavi krivični izveštaj. Pooštravanje odredbi zakona u drugim zemljama regiona sa sličnim problemima, poput Rumunije, znatno je smanjilo mogućnost da tužioci podlegnu političkom ili kriminalnom pritisku da ne postupaju u određenim slučajevima.
Organizacija Transparensi internešnl BiH potvdila je ovaj trend u analizi procesuiranja korupcije pred sudovima i tužilaštvima u BiH u 2011. godini. Portparol TI Ivana Korajlić kaže da je pravosuđe u BiH pod velikim političkim pritiscima i kontrolom vladajućih stranaka.
- Umesto da institucije pravosuđa budu nezavisne, kao potpuno odvojen stub vlasti, u BiH imamo situaciju da sudije moraju biti politički podobne, da predsednici sudova direktno prelaze iz izvršne u sudsku vlast i da vlast generalno bira ko može da obavlja ključne funkcije u pravosuđu. Na taj način je obezbeđeno da nosioci vlasti koji imaju konrolu nad takvim pravosuđem, a i oni bliski njima, nikada ne budu procesuirani. To izaziva ogroman nivo samocenzure u pravosuđu, koje bira koji su slučajevi podobni a koji ne za procesuiranje, a da ne govorimo o instrumentalizaciji pravosuđa kada se treba obračunati sa političkim protivnicima – naglašava Korajlićeva.
Ivana Korajlić: Politička podobnost sudija stvara veliku samocenzuru u pravosuđu
Ona smatra da su to mnogo opasnije pojave, jer su potpuno urušile sistem pravosuđa, nego situacije potkupljivanja sudija i slično, iako su građani ukazivali i na takve slučajeve. Kaže da bi jedna od ključnih stvari bila otklanjanje političkih pritisaka i mehanizama kontrole i omogućavanje nezavisnosti institucija pravosuđa, a tu su i mehanizmi provere finansijskih izveštaja i imovinskih kartona sudija i tužilaca, te mnogo strožije sankcije u slučaju kršenja disciplinske odgovornosti.
- Trenutno imamo situaciju da tužioci za ozbiljne prekršaje i propuste dobijaju sankcija odbijanja 10 ili 20 odsto od plate u roku od nekoliko meseci i to je to. Kontrola i sankcije moraju odgovarati stepenu odgovornosti i mogućoj šteti koju nesavesni pojedinci mogu naneti sistemu pravosuđa – dodaje Korajlićeva.
Najčitanije SADA:
