Izvor: B92, 15.Mar.2014, 18:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministri o pomoći BiH na putu ka EU
Zagreb -- Hrvatski predlog o uspostavljanju novog odnosa EU prema BiH, koji je zatražila i Slovenija, konačan oblik trebalo bi da dobije za mesec dana.
O tome kako pomoći Bosni i Hercegovini da prevlada zastoj u reformama, razgovaraće se već u ponedjeljak, 17. marta, na sastanku Saveta ministara EU.
Ministarka spoljnih poslova i evropskih integracija Hrvatske Vesna Pusić je još krajem prošle godine predložila utvrđivanje specifičnog procesa evropskih integracija za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << BiH.
Ključna logika novog pristupa je u uslovnoj ponudi za članstvo u EU, a stepen napretka BiH u integracionom procesu bi trebalo da bude direktno povezan sa napretkom unutrašnje politike i efikasnosti administracije, navodi se u predlogu dokumenta u koji je imao uvid dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela.
Ranije, nakon sastanka ministara spoljnih poslova EU, Vesna Pusić je izjavila: Umesto da se unapred moraju rešiti neka specifična pitanja da bi proces počeo, mi smatramo da bi bilo važno da proces započne i unutar tog pretprocesa da se rešavaju i one specifične teme.
O tome da li se odustaje od uslova koji je do sada bio nepremostiv - sprovođenja presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u predmetu Sjedić i Finci, Pusić kaže:
To znači da se taj slučaj i još niz drugih rešavaju u okviru tog procesa, umesto kao preduslov. To nije proces pristupanja kakav smo videli ranije, ali, kao što je poznato, i mnoge druge zemlje su imale nešto različite procese pristupanja i približavanja članstvu Evropske unije.
Na ministarskom sastanku u ponedelja, uz Ukrajinu koja će biti glavna tema, evropske članice će izneti svoje stavove o tome kako pomoći Bosni i Hercegovini da nađe put iz krize, ali bez zaključaka.
Predviđeno je, naime, i da visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton informiše ministre o razgovorima, koje je imala pre nekoliko dana u Sarajevu. Ona je tokom razgovora sa BiH političarima potvrdila da se radi na novom modelu pristupanja, ali da nije reč o popuštanju pred neuspešnim BiH političkim liderima.
Želim jasno da kažem - ovde nije reč o tome da se spusti nivo, već da vam se pomogne da je preskočite. U tom kontekstu razmatramo šire angažovanje. Održaću veliki broj sastanaka i razgovora o Bosni i Hercegovini sa državama članicama Evropske unije", navela je Ešton tokom nedavnog boravka u Sarajevu.
Naredni, ozbiljan razgovor o BiH planiran je za 14. april. Tada će se ministri evropskih zemalja izjasniti o predlogu Hrvatske.
U međuvremenu, slovenački ministar Karl Erjavec uputio je pismo Eštonovoj, u kojem traži da EU pokrene rešavanje političkih i ekonomskih problema u BiH. Erjavec je ranije na sastancima ministara spoljnih poslova, predlagao da Bosna i Hercegovina dobije medijatora.
BiH je problem jer je status quo. Treba da je neko iz EU u ulozi kakvu ima Ketrin Ešton u dijalogu Priština-Beograd. I Bosna i Hercegovina treba nekog takvog medijatora, rekao je Erjavec.
Međutim, nisu svi za specijalni ili specifičan pristup EU prema BiH. Na primer, u Evropskoj stabilizacijskoj inicijativi (ESI) smatraju da bi novi kriterijumi mogli da znače da BiH lideri ponovo čekaju da njihov posao uradi neko drugi.
A to se neće dogoditi. Do sada je bilo previše očekivanja u Bosni i Hercegovini da će međunarodna zajednica doći i rešiti sve probleme, uključujući i ekonomske. To se neće dogoditi. Ako bi sada došlo do nekog posebnog pristupa, posebnih olakšica, onda bi političari opet seli u drugi red i rekli:OK, neka međunarodna zajednica rešava naše probleme, kaže analitičarka Aleksandra Štiglmajer.
