Izvor: Blic, 22.Jun.2017, 22:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministri CEI: Budućnost Zapadnog Balkana u EU
Ministari spoljnih poslova Centralno-evropske inicijative (CEI) danas su na godišnjem sastanku u Minsku ukazali na značaj procesa proširenja Evropske unije, naročito za Zapadni Balkan navodeći da je taj proces ključni element konsolidacije trajne i održive evropske arhitekture.
U tom pogledu, ministri su na sastanku, kojem je prisustvovao i vršilac dužnosti predsednika vlade i šef srpske diplomatije Ivica Dačić, ponovili da je budućnost Zapadnog Balkana u okviru >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << EU i da proces proširenja predstavlja strateško ulaganje u mir, demokratiju, prosperitet, bezbednost i stabilnost u Evropi, navodi se u saopštenju CEI dostavljenom Tanjugu.
Kako se dodaje, taj proces ima pozitivan uticaj na brzinu i obim političkih i ekonomskih reformi na Zapadnom Balkanu i predstavlja snažan podsticaj za jačanje demokratskih institucija i usvajanje standardna potrebnih za usklađivanje sa EU.
Tokom sastanka, ukazano je i na značaj dobrosusedskih odnosa, vladavine zakona, poštovanja ljudskih prava, uključujući prava manjina, kao ključnih demokratskih vrednosti EU i naročito njene politike proširenja.
Ministri su naglasili i značaj uloge koju imaju zemlje CEI, koje su i članice EU, u pružanju podrške zemljama koje nisu članice EU, ali jesu CEI, u procesu evropskih integracija, a ukazali su i na ključnu ulogu drugih organizacija u tom pogledu, poput OEBS-a.
Imajući u vidu mnogobrojne regionalne izazove i razvoj događaja, ministri su se tokom sastanka fokusirali na povećanu ulogu država članica CEI u promovisanju povezanosti i interoperabilnosti među različitim integracionim procesima u široj Evropi.
Oni su prvenstveno razgovarali o udruživanju napora u rešavanju složenih izazova, kao što je aktuelna izbeglička kriza i prateće pretnje od radikalizacije i socijalnih tenzija.
Takođe su razmenili stavove o postepenoj koheziji trgovine i tranzitnih politika, standarda i proceduira u okviru i izvan Evrope, navodi se u saopštenju.
Sastanak je otvorio ministar spoljnih poslova Belorusije Vladimir Makej.
Centralno-evropska inicijativa nastala je 1989. godine iz "saradnje četiri države" - Italije, Austrije, tadašnje SFRJ i Mađarske.
Danas ima 18 članica: Austrija, Albanija, Belorusija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Češka, Italija, Mađarska, Makedonija, Moldavija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Srbija, Ukrajina i Crna Gora. Deset država su članice EU, a preostalih osam su države Balkana i tzv. Evropskog susedstva.
Ovogodišnji predsedavajući ovoj inicijativi, Belorusija, istakla je kao prioritete: jaču infrastrukturnu povezanost regiona CEI - uz podršku međunarodnih finansijskih institucija, podršku preduzetništvu, promociju modernih digitalnih rešenja, kao i unapređenje odnosa CEI sa Evropskom unijom, podršku tzv. Berlinskom procesu i Istočnom partnerstvu, nastavak saradnje sa UN-om i OEBS-om, reformu ove inicijative, kao i usvajanje Akcionog plana za 2018-2020.
Srbija je predsedavala Centralno-evropskoj inicijativi tokom 2011. godine.
