Izvor: Politika, 02.Jan.2010, 23:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ministarstva se spremaju za upitnik EU

Građani su najveći dobitnici u procesu evropske integracije, kaže direktorka Kancelarije za evropske integracije

„Sa podnošenjem zahteva za članstvo i, potom, sticanjem statusa kandidata za Evropsku uniju ne treba da se radujemo kraju posla nego da se radujemo početku posla, jer sledi onaj pravi, veliki rad u toku kojeg se neko društvo zaista menja”, kaže Milica Delević, direktorka kancelarije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vlade Srbije za evropske integracije.

Delevićeva smatra da je sada lakše zamisliti Srbiju u kojoj funkcioniše pravosuđe, korupciju koja nije opšte mesto u funkcionisanju društva, stabilno poslovno okruženje, zakone koji se primenjuju, obrazovanje uporedivo sa obrazovanjem u zemljama EU, potrošače koji su na sličan način zaštićeni kao na zapadu, očuvanje životne sredine koje ne podrazumeva privlačenje investitora na račun snižavanja sopstvenih ekoloških standarda"

Da bi Srbija stigla dotle da njeni građani budu „najveći dobitnici u procesu evropske integracije”, potrebno je da „rukave zasuku” pre svega skupština i vlada, ali i građani. „Nije odluka EU da nas unapredi u sledeću fazu i primi u članstvo ono što nas menja već mi sami to treba da učinimo”, naglašava ona u intervjuu za „Politiku” i dodaje „da EU sutra reši da mi postanemo članica, građani, osim, možda otvaranja nekih fondova, ne bi od toga videli veliku korist”.

Kada Srbija može da očekuje status kandidata?

Čini mi se da više ima smisla da razmišljamo o tome kako da najbolje ispunimo one obaveze koje imamo – a to su održanje reformi, uz ispunjavanje preporuka iz Izveštaja o napretku – nego o tome kada ćemo taj status dobiti, odnosno kada će pregovori početi. Važno je da bude nastavljen trud u primeni Prelaznog sporazuma kako bi time bio podržan zahtev za članstvo i da se pripremamo za sledeće faze koje dolaze – odgovore na upitnik i početak pregovora.

Da li se može očekivati da će zahtev za kandidaturu biti prihvaćen već u prvoj polovini 2010. godine?

Prošla godina, koju su obeležila stalna pitanja o tome kada će biti odmrznut sporazum i da li će biti putovanja bez viza, pokazala je da više od pitanja kada će se to desiti ima smisla pitati da li se sve čini da se to i zaista dogodi. Znači, važno je kako se primenjuje sporazum i kako se odvijaju reforme, kao i da li se spremamo za buduće korake.

Da li je moguće usvajanje zahteva za kandidaturu pre nego što se stavi tačka na saradnju sa Hagom?

Meni se čini da je opet bolje nastaviti da činite sve da bi se preostala dvojica optuženih za teške ratne zločine što pre našla u Hagu nego razmišljati dokle možete da stignete ako oni nisu uhapšeni.

Da li se Srbija sprema za odgovore na upitnik?

Već imamo upitnike koje su dobile naše komšije. Ministarstva, koja imaju uvid u te upitnike, raspodeljuju nadležnosti i pripremaju se za rad koji predstoji kada nama bude dostavljen upitnik Evropske komisije. Verujem da će pripreme koje sada obavljamo omogućiti da brzo odgovorimo na postavljena pitanja.

A, može li tu biti nekih iznenađenja?

Ne očekujem neka iznenađenja, ni u smislu vrste ni kvaliteta pitanja.

Suštinski, znamo da je upitnik sastavljen tako da podržava kriterijume kojima se ocenjuje spremnost za pregovore o članstvu u EU. To su politički i ekonomski kriterijumi, kao i sposobnost preuzimanja obaveza prema poglavljima o kojima se pregovara.

Šta Srbiju očekuje na putu usklađivanja sa evropskim propisima?

Oblasti koje su prema Prelaznom sporazumuoznačene kao prioritetne za usklađivanje su: carine, intelektualna svojina, zaštita konkurencije i kontrola državne pomoći. Svesni da ne možemo ući u EU bez potpunog usklađivanja sa svimnjenim standardima radimo i u drugim oblastima. To pokazuje i Izveštaj o napretku, koji u svim oblastima konstatuje napredak, osim u oblasti prava stranaca na poslovno nastanjivanje i profesionalnih kvalifikacija. U nekim oblastima, koje se, pre svega, odnose na unutrašnje tržište, ali i ekološke standarde i poljoprivredu, svesni smo da ćemo imati puno obaveza.

Tu će biti postavljeno i pitanje granice Srbije. Kako će se Srbija tada odrediti prema Kosovu?

Mi računamo na granice onako kako ih definiše naš Ustav i na broj stanovnika koji živi u okviru tih granica.

Evropska komisija je namerila da zaključi ugovor sa Kosovom o viznoj liberalizaciji".

Unutar EU ne postoji konsenzus o državnosti Kosova, ali postoji konsenzus da Kosovo ne bude izostavljeno iz važnih reformskih procesa i da, učestvujući u proceni kako se odvijaju reforme, EU bude značajan činilac na Balkanu. To znači da će EU tražiti modalitet uključivanja Kosova koji ne podrazumeva priznanje državnosti.

Koliko će Srbija dobiti više sredstava kada bude kandidat za članstvo u EU?

Od trenutka kada steknemo status kandidata i primenimo decentralizovani sistem upravljanja sredstvima za očekivati je da će sredstva koja će nam biti na raspolaganju biti bar upola veća od onoga što primamo sada. Do ove godine godišnje smo dobijali oko 200 miliona evra. Tome treba dodati i makrofinansijsku pomoć koju nam je EU pružala u nekim godinama, kredite Evropske investicione banke, bilateralnu pomoć i pomoć koju smo dobijali za obuku i izgradnju administrativnih kapaciteta.

Da li opredeljenje Srbije da bude spremna 2012. za EU znači da bi ona mogla biti članica 2014?

U godini koja je iza nas savladali smo dosta prepreka, ali videli smo i da dosta prepreka nestaje u okviru EU. Napredak ka bilo kojoj godini kojoj težimo kao godini ulaska u članstvo zavisi od brzine našeg reformskog procesa, koja pomaže EU da stvori konsenzus i da na osnovu tog konsenzusa mi prolazimo kroz potrebne faze, od sticanja statusa kandidata do ulaska u članstvo.

Biljana Čpajak

-----------------------------------------------------------

Uverena u veću podršku

„Uverena sam sada da će istraživanja posle nedavnih pozitivnih događaja opet pokazati veću podršku evropskim integracijama”, kaže Delevićeva.

Ona objašnjava da, prema istraživanjima javnog mnjenja, evropske integracije imaju jedan „solidan nivo podrške”, nešto iznad 60 odsto građana izjasnilo bi se na referendumu da podržava ulazak u EU. Kada smo potpisali SSP, taj procenat je, kako navodi, bio čak osam odsto iznad toga. Kada se građanima činilo da ni vlada ni EU ne čine dovoljno da podrže njihovu težnju, tada je podrška ovom procesu padala na 60 odsto.

[objavljeno: 03/012010]

Nastavak na Politika...

RTS: Građani najveći dobitnici integracija u EU