Izvor: Vostok.rs, 12.Jan.2015, 11:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Migracija: ko, kuda i zašto?
12.01.2015. -
Migracija u zemlje Evropske unije dostigla je takve razmere da je političarima vreme da preduzmu neophodne mere. Ovo mišljenje, koje je izrazio ovih dana danski list Jyllands-Posten, najbolje odražava situaciju, nastalu u Evropi, sa migrantima. Pri tome, reč je ne samo o rastu kvantitativnih pokazatelja, već i o kvalitativnim promenama.
Glavni rezultat 2014. godine u oblasti migracije bila je pojava novih „vrata“ za one koji žele da ilegalno prodru >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << u EU. U tom svojstvu sada istupa Mađarska. Odgovarajuću informaciju objavilo je regionalno predstavništvo Uprave Vrhovnog komesara UN za poslove izbeglica u zemljama Centralne Evrope. Iz navedenih podataka postaje jasno da upravo Mađarska, između ostalog takvi njeni pogranični gradovi kao što je Seged, postali su prave krizne tačke na evropskoj karti migracionih tokova. Osnovnu masu migranata koji žele da dospeju takvim putem u EU, čine stanovnici Avganistana, Sirije, kao i balkanskih zemalja. A izbor Mađarske objašnjava se razlozima bezbednosti: sredozemne maršrute opasne su po život, a one koje prolaze severno od Mađarske blokirane su ogradom od bodljikave žice, kako se figurativno izražava novinska agencija AR. Pres-sekretar predstavništva Uprave Vrhovnog komesara Un za poslove izbeglica u zemljama Centralne Evrope Kiti Makinsi ovako je opisala jedan od omiljenih postupaka ilegalnih migranata u Mađarskoj: oni čekaju da ih zadrži mađarska policija, da popuni izjavu za dobijanje azila i da ode u takozvane „otvorene centre za prijem izbelgica“. A posle toga mnogi od njih jednostavno nestaju u pravcu Zapadne Evrope. 2014. godine mađarske vlasti su već dobile 35 hiljada izjava o pružanju azila u poređenju sa 18.900 u 2013. godini. Pri tome upravo poslednjih meseci porast je bio nagao. Ako su u martu bile registrovane 683 izjave, u novembru ih je bilo registrovano 9.125, a u decembru se očekuje najmanje 12.500.
Nije mirno ni na drugom krilu EU – u Sloveniji. Nacionalni MUP beleži godišnji porast broja migranata iz raznih zemalja sveta. Većina stiže sa Kosova, iz Sirije, Avganistana, Pakistana i Irana. Pri tome poslednjih meseci postao je karakterističan priliv migranata iz Ukrajine i Nigerije. Kao što vidimo, problem ilegalnih migranata – a ovde treba ubrojati i izbeglice – nosi globalni karakter. Ona ima kako socijalno-ekonomsku, tako i političku dimenziju, istakao je u razgovoru za Rosiju sevodnja, predsednik Posmatračkog saveta ruskog Instituta za demografiju, migraciju i regionalni razvoj Jurij Krupnov:
- Izbeglice i migranti kao globalna pojava su posledica nedovoljnog nivoa svetskgo razvoja. Radi se o tome što na današnji dan samo čovečanstvo u suštini čak ne zna kako da osigura dostojni život ljudima. Pri tome, to se tiče svakog regiona naše planete – između ostalog i takozvanih razvijenih zemalja.
Ipak, najveći potencijal u pogledu izvora migracionih tokova imaju nesumnjivo konfliktni regioni – takvi kao Ukrajina i Sirija. Kao jednu od mera suprotstavljanja date opasnosti EU razmatra pitanje raspoređivanja kvota između zemalja članica EU za prijem izbeglica i migranata. To se između ostalog tiče Sirijaca. Ipak ne slažu se svi u EU sa ovakvim prilazom. Vlada Češke već je istupila protiv ubođenja takvih kvota – opterećujućih sa finansijsko-ekonomske tačke gleditša i sumnjivih u političkom pogledu.
Petar Iskenderov,
Izvor: Glas Rusije, foto: East News
.jpg)
